Ako ste sluga režima, sve može

Između ostalog, BIRODI je poslednjih meseci radio monitoring televizije Pink i njegovi istraživači su izbrojali da je u programu ružičaste televizije u poslednja dva i po meseca izgovoreno čak 2.852 prostakluka.

Preciznije, istraživanje BIRODI-ja se usredsredilo na pet reči koje su primetili kao najčešće korišćene.

U istraživačke svrhe, u tekstu o tome smo morali da navodimo cenzurisane izraze koji su mogli da se čuju na Pinku, ali ovde zaista ne moramo da ih pominjemo.

Svako može da pretpostavi da su u psovkama i uvredama na ovim prostorima najpopularniji polni organi i fekalije.

Tako su pojedini od tih izraza izgovoreni u etar čak više od 45 puta pojedinim danima.

U proseku, dnevno se izgovori oko 36 reči sa tog spiska.

Bez cenzure, bez bipovanja.

I to ne samo u kasnim satima i rijaliti programima, već u po‘ bela dana, na izvol‘te.

Govorimo o nacionalnoj televiziji i to verovatno najgledanijoj.

Jednoj od omiljenih predsednika Republike koji rado i često gostuje na njoj.

U redu, znamo da ako ste propagandni rob ovog režima, sve će vam biti oprošteno. Ipak, postoje li neke granice, da nije ovo malo previše?

I kako to, pobogu da baš niko od nadležnih nije primetio ovaj problem i reagovao, makar podizanjem obrve?

Samim tim što se Pink baškari na nacionalnoj, javnoj frekvenciji, znači da mora da radi u interesu javnosti, građana koji taj „prostor“ suštinski poseduju.

Postoji niz pravila i uslova koje neka televizija mora da ispuni da bi dobila nacionalno pokrivanje.

Gledajući tako, ni jedna trenutno ne zadovoljava neophodne kriterijume, što je dovoljan osnov da se ta dozvola oduzme.

Dalje, lažne vesti i izmišljene afere, vređanje, targetiranje i razvlačenje svih koji ne idu niz dlaku vlasti, dovoljan su razlog da takvu dozvolu više nikad ne mogu ni da zatraže.

Jasno je da verbalna kanalizacija koja nas zapljuskuje sa ekrana, ne samo tv Pinka, nikako ne spada u dopušteno ponašanje emitera.

REM, ni dok je bio u punom sastavu, nije reagovao na mnoga kršenja zakona i propisa, i otvoreno se deklarisao kao produžena ruka režima i njegove propagandne mašine.

To što sada Savet nije formiran, ne znači da REM ne može da radi svoj posao.

Njegove stručne službe i dalje nadgledaju, beleže propuste, prave izveštaje…ali, ovo nisu primetili, dakle ne vide ništa sporno u tome.

Moglo je da reaguje i Ministartsvo kulture i informisanja, ali ono se oglašava u veoma probranim situacijama.

Mogao je da reaguje i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, onaj čiji su se članovi skandalizovali na nedavnoj sednici i isključili mikrofon Zoranu Lutovcu, jer je citirao kako je u programu uživo vlasnik TV Informera, Dragan J. Vučićević, govorio o rektoru Đokiću.

Dakle, u redu je da to čuje milionski auditorijum, ali je sablazno da to pomene član nadležnog Odbora.

Sve se svodi na to da je vladajućoj garnituri bitan jedino ostanak na vlasti, po bilo koju cenu.

Dok njihovi mediji godinama rade na normalizaciji vulgarnosti, gadosti i nasilja.

Najbolje je to objasnio naš sagovornik, autor ovog istraživanja, kada je rekao da je ovo „najbolji indikator pravca razvoja kulturne i politike ove zemlje” i “moralno propadanje kao kulturni model Srbije po želji Aleksandra Vučića”.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.