Bivši policijski inspektor: Ćacilend je istureno odeljenje ONO i DSZ

Bila je to radna obaveza. Bila je to odbrambena doktrina naše zemlje. Zamisao i svrha ogledala se u tome da se celokupno stanovništvo obuči za pružanje vojne pomoći u slučaju agresije – ONO i isto to u slučaju aksidenta kao što su poplave, zemljotresi itd.

Kao što rekoh, doktrina se ogledala u krilatici, „svi smo mi Armija, svi mi branimo svoju zemlju“! Da li je ova koncepcija davala rezultate, DA. Davala je. Bili smo četvrta odbrambena sila. Setite se reakcija prilikom zemljotresa u Skoplju i Banja Luci. Još jedan malo svežiji primer, setite se reakcije građana prilikom atentata na turskog ambasadora u centru Beograda.

Izguglajte vi koji se ne sećate, ne bilo vam zapoveđeno…

Na sledeće želim da ukažem u ovom delu teksta – napad na jednu zemlju prvo kreće iznutra. Kreće sa urušavanjem „stubova“ koji čine okosnicu jedne države, a to su ekonomija, zdravstvo, školstvo, pravosuđe, bezbednosne strukture… i u našem slučaju, ukidanje doktrine i primene ONO i DSZ. Ono što treba napomenuti: oni koji su radili na tome kod nas istu tu doktrinu su implementirali (modifikovanu) u svoj sistem odbrane! Posledice osećamo i sada kroz jedan primer. Primer je egzaktan i zato ćete mi oprostiti na opširnijem uvodu.

Predsednik nam je ugrožen. Permanetno je u opasnosti. Životnoj. Od atentata. U kontinuitetu se smenjuju atentatori. Menjaju se modusi. Menja se oružje. Traži se način. Ali se ne odustaje. Službe bezbednosti su stalno u „crvenom“! Na ivici su izdržljivosti.

Prvo su pokušaji bili samo sa spoljnim, uvezenim atentatorima. Sada se situacija dramatično pogoršava. Vrbuju se unutrašnji činioci što dodatno komplikuje i iziskuje dodatni napor službi da bi se sprečilo ono najgore. Napad na našeg Predsednika je napad na državu. Na sve nas. Šta raditi? Kako pomoći? Pre nego dam svoje viđenje, viđenje malog običnog čoveka, malog šrafa u bezbednosnoj strukturi, moram da se dotaknem jednog pitanja koje mi se nameće i koje me muči.

Odgovor na to pitanje donekle bi olakšao sprečavanje atentata na Predsednika. Pitanje je da li je Predsednik, predsednik svim građanima? Da li je napravljena podela na Njegove i one druge? Na one koji imaju i one koji nemaju! Na one koje voli i koje ne voli! Koliko ima jednih, koliko drugih? Sve su to činioci jednačine sa mnogo nepoznatih, a traži se rešenje. I to rešenje bez greške, jer nje ne sme biti. Ulog je veliki.

Dok se ne utvrde činjenice i odgovori na gore navedena pitanja, na koja ja nemam odgovor, uzgred, ne znam ni da li su tačna ili nam ih neko podmeće, krenimo mi redom.

Predlog broj jedan: vratimo ONO i DSZ u nastavni program! Koga briga šta misle đaci i studenti? Tu su i poluge moći koje će u tome pomoći (eto i rime), moćni Vuk i onaj koji će poći da lakše uđe, tj. prođe g. Mazut.

Ostali kojima bi to bila radna obaveza, neka razmisle, hoće li gledati i zajedno plakati sa Predsednikom u strahu za njegov život ili će se obučiti kako da ga odbrane… Mali, ali mali problem, predstavlja to što nam se ne saopštava od koga. Službe valjda znaju. A mi, mi ćemo ga braniti od svih i svakoga. Ćacilend je kako sam ja shvatio, eksperimentalno istureno odeljenje ONO i DSZ.

U jednom obraćanju, verovatno, jer je vrag odneo šalu, ukazano je na jednog od mnogih organizatora većine atentata. Radoje Zvicer!

Ja kao mali, sitni policajčić, koji nije upućen u velike igre, čuo sam da isti sprema atentat na Luku Bojovića i da su lica koja su lišena slobode u nekoliko slučajeva htela da liše života L. Bojovića. I da je to sukob koji traje između kavačkog i škaljarskog klana.

Ali šta sam ja u toj igri da dajem svoje mišljenje. Ali evo kako razmišlja glupi pandur: Zvicer planira atentat na Predsednika! Tačno! Zvicer planira atentat na Bojovića Luku! Tačno! Da li mu je Predsednik politička meta? Da li mu je interesna meta? Da li zato što misli da štiti Bojović Luku? Jednim udarcem dve muve?

Puno pitanja. Puno brige. Puno suza. Ili dajte odgovore ili uvodite ONO i DSZ da im mi svi zajedno stanemo na kraj. Mislim na neprijatelje i ATENTATORE!

Autor je bivši policijski inspektor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.