Dragi studenti, formirajte sopstvenu vladu

Odredite podesan amfiteatar, proglasite tamo Skupštinu studenata u protestu. Izglasajte skupštinski sastav. Neka privremena skupština zaseda 24 sata. Donosite odluke. Izglasajte Izvršni komitet studentske Skupštine u protestu.

Kada Skupština izabere tu privremenu vladu od najboljih među vama, a svi ste najbolji, odaberite među još boljima privremeni javnotužilački organ studenata u protestu i VI pozovite Republičku javnu tužiteljku na razgovor, kod vas.

Zato što vaš odlazak kod Republičke tužiteljke nema svrhu, još manje vaš zahtev da institucije poštuju Ustav i zakone.

U pitanju je obaveza koja se podrazumeva. Državni organi su pod zakletvom, imajte to na umu.

Ali zaštitnici Ustava i zakona ne štite i ne postupaju trideset godina, i zato ste vi danas na ulici ili u izgnanstvu, a zakletva pogažena.

A, šta bi i bio konkretan cilj eventualnog razgovora sa Republičkom tužiteljkom?

Ako je podnošenje krivične prijave zbog nepostupanja tužilaca u predmetima ili svesnog propuštanja nadzora RJT nad radom nižestepenih tužilaštava, eventualna studentska prijava će biti samo još jedna u nizu svih do sada podnetih.

Da li je RJT do sada upozoravano na anomalije u radu sistema, kršenje osnovnih ljudskih prava, nepostupanje ili nesavesno postupanje organa, svesno propuštanje radnji, zastarelost predmeta, štetu koju trpi Budžet i koju tek treba da pretrpi u narednom periodu, odgovor je – da.

Ne jednom, ne hiljadu puta, ne sa hiljadu protestnih pisama, već sa stotinama i stotinama hiljada pisama seljaka, radnika i studenata kojima je u prethodnih trideset godina oduzeto pravo na život, rad i ljudsko dostojanstvo.
Ta pisma su danas stari papir u nekom istorijskom arhivu, nakon što je istekao rok čuvanja. Autori su u muzeju uspomena.

Zato je suvišno sve što studenti žele da kažu Republičkoj tužiteljki, jer ona zna više od njih. Ne samo u procesnom, već i u materijalnom smislu, kroz predmete u kojima su ljudske sudbine i sudbine nekadašnjih gradova, kompanija i poljoprivrednih kombinata. Svaki javni tužilac zna isto. Zato nema svrhe ići na razgovor.

Niti ima svrhe kritikovati predsednika Vučića uopšteno, kao što mnogi u javnosti danas čine.

Predsednik je izabran uz obećanje da će raščistiti sa tajkunima, korupcijom i kriminalom i vratiti Srbiju u red civilizovanih zemalja, gde Srbija i pripada, jer srpski je narod civilizovan, ali je u svetu bio prezren ne zato što je nedorastao svetu, već zato što je opljačkan.

Možda je korisnije da se upita Predsednik, može li toliki teret sam da nosi i da li mu je potrebna vaša pomoć.
Zato što vaša mladost i hrabrost garantuju da nijedan tajkun, nijedan lažni sudija, tužilac, službenik, lekar, advokat ili javni beležnik sa kupljenom diplomom i izmišljenom biografijom nije, niti može biti jači od vas, jer vi ste država.

Stavite Srbiji na raspolaganje vaše znanje i poštenje, ali morate da razumete da ljubav prema svojoj zemlji često nije dovoljna za promene.

Ali jeste bila dovoljna da pokažete svetu da je Srbija i odrasla i dorasla i da ste vi ono najbolje što zemlja sada ima.

Obratite se svetskoj javnosti i recite jasno i glasno, ko ste i zašto ste u protestu.

Svet se neće oglušiti na ideje koje traže red i mir, poštovanje zakona i poretka, a protiv su korupcije i kriminala, niti će vam uskratiti podršku ijedan građanin Srbije, živeo on u Srbiji ili širom sveta.

Pošaljite poruke Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji, pa i BRIKS-u. Obratite se kolegama na univerzitetima širom sveta.

Obratite se i Dijaspori, koja će vas podržati. Četiri miliona Srba je u rasejanju, pitajte ih da li žele da se vrate kući. Ili tražite da vas trajno ugoste, na proleće. I sve nas, zajedno sa vama, ako zastanete.

Ako sada izgubite ovu poziciju moći, nikada je više nećete povratiti. Možete da kritikujete moć, ali ne zato što moć postoji, već zato što se ne koristi ili se koristi pogrešno, čime prerasta u silu i snagu koja „leži u topuzu“.

Moja generacija takvu „snagu“ gleda duže od trideset godina, ne trpi je i ne želi i zato je stalno u protestu. Ali protesti moraju jednom da stanu i naprave prostor životu.

Generacija naših očeva i vaših dedova, imala je nekoliko zahteva na studentskim protestima 1968: da se ukinu privilegije u našem društvu, da se oteraju rukovodioci bez adekvatne stručne spreme, da se poboljša materijalni status Univerziteta i nastavnika, da štampa bude slobodna i da se svima omogući rad od koga može da se pošteno i dostojanstveno živi.

Ali je prvi zahtev bio: energična akcija vlasti protiv bogaćenja na protivzakoniti način.

Mi smo stali u protest 1996. kao podrška tadašnjoj opoziciji zbog očigledne krađe izbora. Stvoren je savez slobodnih gradova i opština, uveden je red u izborni proces, ali je cela zemlja kažnjena 1999. bombardovanjem NATO.

Danas je vreme da budu kažnjeni oni što su nas kažnjavali.

Možete tražiti proveru svih sumnjivih diploma i doktorata, lustraciju i dokumentaciju, smenu članova REM-a, prelaznu vladu, generalni štrajk, ustavotvornu skupštinu…ali osnovni zahtev studenata treba da bude: poreklo kapitala. Tu je poreklo naše katastrofe. To je pitanje u isključivoj nadležnosti RJT.

Odgovor je tanka nit koja će sve nas dovesti do Železničke stanice u Novom Sadu. Da zajedno podignemo nadstrešnicu nad Srbijom koja nikada neće pasti. Ili krenemo na put, svi do jednog.

Autor je bivši član UO Vršačkih vinograda AD, jedne od 24 kompanije sa sumnjivom privatizacijom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.