Ko glasa i vlada u Srbiji?

Ova izjava zbunjuje u konotaciji ustavnog značenja izgovorenih reči.

Vučić tvrdi da smo decembra 2023. godine imali izbore. Kad je reč o izborima, Ustav u članu 52. predviđa: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, da je glasanje tajno i lično, i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu.

Prethodni parlamentarni izbori nisu obavljeni u skladu sa Ustavom, jer ih kompromituju: predizborne novčane isplate, krivotvoreni potpisi na izbornim listama, naduvani birački spiskovi, lažna prebivališta, mrtve duše, uvoz glasača iz Republike Srpske, kupovina glasova, šetajuće lične karte, glasački turizam, bugarski vozovi, masovno glasanje van biračkih mesta, paralelni birački spiskovi, narušavanje tajnosti glasanja, učešće predsednika Republike u izbornoj kampanji i proglašavanju rezultata glasanja kao i drugi oblici izbornog inženjeringa.

Zbog ovakvih deformacija, u Srbiji se decembra 2023. godine nisu dogodili Ustavom predviđeni izbori, bez obzira što Ustavni sud nije doneo odluku o njihovom poništavanju iako je bio u prilici, nego je zaćutao kao (za)ustavni i zauzdani sud, što su i njegovi kolokvijalni nazivi. Održane izbore je Parlamentarna misija Saveta Evrope nazvala ,,šokantnim“, što ne priliči zemlji koja je članom 1. Ustava prihvatila evropske principe i vrednosti.

Vučić kaže da će, kad naredni parlamentarni izbori budu raspisani, narod odlučiti ko će vladati Srbijom. I ovaj iskaz je neprihvatljiv. Prema članu 1. Ustava, Republike Srbija je ,,država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“. Ako bi na tim izborima odlučivao ,,narod“, onda bi građanima Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda bilo uskraćeno biračko pravo.

A član 2. stav 1. Ustava određuje da su nosioci državnog suvereniteta svi građani a ne samo građani srpske nacionalnosti.

Stoga je neprihvatljiv i deo iskaza kojim Vučić saopštava da će na tim izborima narod odlučiti ko će vladati Srbijom. On kaže da građani na izborima biraju ,,vladara“, iako član 2. Ustava određuje da su građani, kao nosioci državnog suvereniteta, zbirni vladari Republike Srbije i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac njihov suverenitet ne može prisvojiti, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Građani bilo koje nacionalnosti sa srpskim državljanstvom su kolektivni vladari Republike Srbije, jer su reči ,,suveren“ i ,,vladar“ sinonimi. To bi morao znati i predsednik Republike Aleksandar Vučić, iako je tokom osmogodišnjeg studiranja završio samo osnovni stepen akademskih pravnih studija.

S obzirom na rečeno, Vučić nikako ne može biti vladalac, ali može biti obojeni predsednik Republike, jer smatra da su pobunjeni studenti obojeni revolucionari. Zato on državljanima Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda kao i studentima – duguje izvinjenje. A bilo bi dobro i da obnovi gradivo iz Ustava zemlje koju predstavlja.

Ipak, mora se priznati da je Vučić u turbulentnoj političkoj praksi dobro uvežbao sticanje vlasti mimo većinske volje građana.

Ali, tako stečena znanja studenti ne priznaju, jer već znaju da se vlast može steći jedino na pravim i slobodnim izborima. Zato će i uspeti u nastojanju da otetu državu vrate građanima.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.