foto FoNet Zoran MrđaDa su pre nekoliko godina Vladimiru Orliću rekli da će biti direktor BIA, verovatno bi se i on sam nasmejao tom proročanstvu, ali život piše romane, a i ako je Vulin mogao biti direktor BIA, zašto ne bi mogao i Orlić.
Međutim, iako po bizarnostima ne može da primiriše Vulinu, ipak je za ovu funkciju imao veliku smetnju zbog nadimka.
Nije prirodno da neko ko ima nadimak Ometač bude šef tajne službe, jer ona ne treba da ometa, već da čuva državu od domaćih izdajnika i stranih plaćenika.
A šta je najbolje sredstvo protiv remetilačkog faktora? Pa naravno – prisluškivanje.
Kako su trenutno studenti i aktivisti glavni državni neprijatelji, logično je da njih treba prisluškivati. Podrazumeva se – nezakonito.
I tako Orlić Ometač postade Orlić Prisluškivač.
Ako je verovati advokatima šestoro utamničenih novosadskih aktivista, oni su potpuno nezakonito prisluškivani od strane Orlića Prisluškivača punih deset meseci.
Iako BIA po zakonu može da prisluškuje, to ne znači da može prisluškivati koga i kad hoće, a naročito ne znači da ti snimci mogu da se koriste kao dokaz na sudu, već da ti snimci, ukoliko u njima ima nešto inkriminišuće, samo posluže kao razlog da bi sud dao odobrenje BIA da nastavi sa tajnim slušanjem, pa da tek ti naredni snimci posluže kao dokaz.
– Ah, ti propisi i zakoni… Ubi nas birokratija. Postavljajte bubice, i kad ovi počnu nešto da baljezgaju, šaljite Vučićeviću neka pušta na televiziji. Sutradan hapsite i završavamo – reče Orlić Prisluškivač.
– A sud, tužilaštvo, zakonitost? – zapitaše se prepošteni agenti.
– Ma kakav sud, kakvi bakrači. Kud ćeš legitimnijeg suda i sudija od Informera, Vučićevića, Gosn Fokusa i Goce Uzelac.
Koliko god ovo zvučalo smešno i apsurdno, ovako je bilo i na ovaj način je zatvoreno šestoro aktivista i studenata, od kojih je jedna profesorka sociologije i majka maloletnog deteta, koji skoro dva meseca leže u zatvoru na Klisi, dok je još šestoro mladih u egzilu i ne smeju da se vrate u svoju zemlju, kako i njih Orlić Prisluškivač ne bi utamničio.
Terete ih za pokušaj rušenja ustavnog poretka, jer su u privatnom razgovoru pred 15. mart maštali kako će njih 15 i po da izvedu revoluciju.
O tome koliko je to o čemu su pričali realno i izvodljivo ne bih da trošim ograničene karaktere za ovaj tekst.
Mogu samo da kažem da sam se pred 15. mart lično naslušao takvih priča u svakoj kafani u koju sam zabasao, pa da je Prisluškivač postavio uređaje po srpskim kafanama, sad bismo morali da gradimo bar još stotinu zatvora.
Na stranu i šala i sve napisano do sada, dođosmo do toga da imamo prave, pravcate političke zatvorenike i izgnanike, i bogami, jako malo činimo za njih.
Čestitam nam svima.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
