Kad predsednik prebrojava protestante za 1. maj

PETAK, 2. MAJ

Ustajem rano, u pet, kako bih na miru popila prvu jutarnju kafu i stigla na vreme u studio televizije NovaS, gde gostujem u jutarnjem programu koji vodi novinarka Nevena Madžarević. Razgovaramo o utiscima i porukama sa obeležavanja Prvog maja u Beogradu. Moji su svakako pozitivni – studenti, sindikati, građanke i građani Beograda, po prvi put na ovaj način okupljeni oko ideje za promenu Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Aktivisti Nezavisnosti su stigli i iz drugih gradova na naše okupljanje na Trgu Dimitrija Tucovića koje je prethodilo zajedničkom skupu ispred Vlade, došli su iz Niša, Kragujevca, Novog Sada, Vrbasa, Bujanovca, Prokuplja, Požarevca, Valjeva, Sremske Mitrovice, Kruševca i sigurna sam da sam neke od gradova u nabrajanju nepravedno zaboravila. Mladost je zasluženo dominirala, iskustvo se trudilo da ne izneveri.

Zajednička borba i spremnost za sledeću fazu.

Po povratku kući, sa kolegama razmenjujem fotografije, video zapise i utiske. Sređujemo tekstove za društvene mreže. Čitam procene o broju ljudi koji se okupio ispred Vlade – Arhiv javnih skupova kaže da je bilo osamnaest hiljada. Predsednik države kaže 5.673. Nisam čula ili pročitala da je predsednik bilo koje države prebrojavao učesnike prvomajskih protesta. Odmor.

SUBOTA, 3. MAJ

Danas i sutra se obeležavaju dva tragična događaja – masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju. Sve što bih rekla – nedovoljno je i suvišno, u isto vreme.

Danas je i Svetski dan slobode medija. Na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije čitam da su, tokom 2024. godine, zabeležili 166 napada, pritisaka na novinare, uključujući sedamnaest fizičkih napada. Samo u prva četiri meseca 2025. godine, evidentirano je već 116 napada i pritisaka, među kojima trinaest fizičkih napada. Kao da jurcamo za neslavnim rekordima i tako u raznim oblastima.

Nekoliko sati danas popodne provodim u kancelariji. Sređujem papire zaostale zbog gužve oko pripreme Prvog maja i šaljem mejlove zahvalnosti onima koji su uložili veliki trud da Prvi maj obeležimo kako smo planirali.

NEDELJA, 4. MAJ

Jutarnja kafa, na radiju Faith No More i pesma „Easy Like Sunday Morning“, sasvim primereno.

Planirani intervju za Novi magazin koji je bio zakazan za deset ujutro pomeramo za trinaest časova, taman da se završe neki kućni poslovi i nabavka.

Po podne, na sportskim kanalima, pratim preglede košarkaških utakmica Evrolige. Bez Partizana u nastavku takmičenja biće to gledanje bez navijanja, ipak radujem se završnom turniru najbolje četvorke u Abu Dabiju krajem meseca. Čuj u Abu Dabiju.

PONEDELJAK, 5. MAJ

Jutarnji sastanak sa Milošem, izvršnim sekretarom. Dogovor oko strukture izveštaja sa Prvog maja i naredne sednice Izvršnog odbora. Sa Slađom, šeficom Pravne službe razgovaram o daljem radu Radne grupe koju čine pravnici iz pet sindikalnih centrala i Studenti u blokadi.

Finišira se sve za zvaničan Predlog izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Sa koleginicom Sanjom iz Odeljenja za međunarodnu sindikalnu saradnju prelazim sve obaveze koje moramo uraditi kako bismo od 19. do 21. maja ugostili preko dve stotine delegata Međukongresne konferencije Evropske konfederacije sindikata koja će se održati u Beogradu.

Ovo će biti najbrojniji i najznačajniji sindikalni skup u Evropi između dva kongresa Evropske konfederacije sindikata i važno nam je što će biti održana u Beogradu. Ovo je i jasna poruka da nas evropski sindikalni pokret vidi kao deo evropske zajednice, iako smo se kao država zaglavili na putu ka Evropskoj uniji. Međukongresna konferencija će se održati pod sloganom „Postizanje pravičnog dogovora za radnike u izmenjenom svetu rada“.

UTORAK, 6. MAJ

Provera stanja u aktuelnim štrajkovima. Kašnjenja u dobijanju rešenja o registraciji novih povereništava. Pretnja otkazom glavnom povereniku. Inicijative za osnivanje novih povereništava. Razgovori o edukaciji aktivista. Međunarodne kampanje podrške sindikalcima u zatvorima u Belorusiji. Izrada propagandnog materijala. Teme za jedan prosečan dan na poslu.

Radni dan završavam prvim u nizu, on-line sastankom Studijske grupe Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta za izradu Mišljenja na temu „Radna prava novinara i medijskih radnika kao garant za nezavisne i istinite informacije“. Učesnici su predstavnici radnika, poslodavaca, nevladinih organizacija i Evropske federacije novinara, sa glavnom porukom da tamo gde su sindikati jaki i gde postoje kolektivni ugovori – zaštita novinara i medijskih radnika je bolja.

SREDA, 7. MAJ

Ujutro krećem sa kolegama za Niš u posetu Regionalnom povereništvu, gde imamo sastanak Kolegijuma. Razgovaramo o kampanji za širenje mreže, odabiru gradova i aktivnostima koje ćemo predložiti Izvršnom odboru.

Po povratku kući, radujem se šta ću naći vreme za knjigu. Moja generacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu je jedna od poslednjih „jugoslovenskih“ generacija i jedan broj nas je nastavio da se druži i posle fakulteta uprkos ludilu rata i uprkos neizvesnostima života u novostvorenim državama.

Mi, prilikom naših poseta, još uvek jedni drugima poklanjamo knjige. Kada je moja prijateljica Darija iz Splita poslednji put bila u Beogradu donela mi je knjigu Roberta Perišića „Brod za Issu“, ja sam njoj poklonila „Estoril“ Dejana Tiago Stankovića. Večeras se pridružujem reinkarnaciji mita o Issi – prvom gradu na Jadranu.

ČETVRTAK, 8. MAJ

Ujutro, zajedno sa koleginicom Dragicom, krećem u Novi Sad. Dragica, tokom puta, odgovara na pozive sa terena i pruža pravne savete. Prvo, poseta Regionalnom povereništvu Nezavisnosti. Nakon toga, poseta Pokrajinskom socijalno-ekonomskom savetu, dok Dragica ide na pregovore za novi Kolektivni ugovor u Radio-televiziji Vojvodine.

Pregovori su uspešno okončani i novi kolektivni ugovor će biti potpisan sutra, 9. maja, na Dan pobede protiv fašizma u II svetskom ratu. Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Autorka je predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.