Studenti jedinstveno, a opozicija u što manje kolona: Kako nastupiti na vanrednim izborima?

Svi akteri na ovoj strani smatraju da se autokratska vlast, koja primenjuje toliki repertoar manipulativno-represivnih sredstava da je doslovno a ne samo figurativno hobotnica, može pod ovim (ne)uslovima pobediti samo udruženim snagama, ali već iskazano razlikovanje u modalitetima učešća može bitno da utiče na ishod izbora.

Pođimo od stava Demokratske stranke da ne bude na izbornoj listi, već da svu svoju infrastrukturu stavi na raspolaganje studentima. Ovaj stav sugeriše da je najbolje da svi opozicioni akteri budu jedan monolitni blok i da svim resursima pomognu studentima kao akteru od najvećeg društvenog poverenja.

Ovo je možda najbolja ali malo verovatna varijanta. Sujete (bar nekih) opozicionih lidera su tolike da njihove stranke ni pod kojim uslovima ne mogu biti u drugom već samo u prvom planu. Razmotrimo zato realnije varijante.

Najrealnija varijanta je da će, uz studentsku listu, opozicione stranke nastupiti u dve ili tri kolone: jednu ili dve bi činile proevropske, jednu evroskeptična (NDSS, POKS…), ali uz uvažavanje evropskih standarda.

Uz idealno međusobno uvažavanje, i ova varijanta može biti pobednička. No svako dalje usitnjavanje opozicionog bloka bilo bi štetno, a nažalost je vrlo moguće. Moguće je da proevropske stranke nastupe u više kolone: Kreni-Promeni, tri kolone ostalih opozicionih stranaka i čitav niz patuljastih, pravih ili lažnih stranaka. Kombi stranke ne mogu da naprave veliku štetu, ali mogu da budu jezičak na vagi, kao što se to na prošlim izborima zbilo u Nišu sa Ruskom strankom.

Pogubna varijanta je – a nažalost nije nerealna – da se opoziciona scena pocepa, da neke od većih opozicionih stranaka odluče da ne izađu na izbore pod ovim uslovima i da uz to propagiraju bojkot.

Verovatno je najbolja varijanta da studentska lista bude posebna, a da opozicione stranke izađu u što manje kolona. To je najbolje iz dva razloga: najjača – studentska – grupacija ima najveći kapacitet da animira dosadašnje apstinente, a to je ogroman rezervoar glasova, čak bi okrznula i biračko telo vladajućih stranaka. Te dve biračke grupacije ne bi glasale ni za jednu od opozicionih stranaka.

Opozicione stranke bi trebalo da se pomire sa činjenicom da će studentska lista oduzeti veliki broj njihovih standardnih glasova – sve kojima je poljuljano poverenje, sa razlogom ili bez, usled neprestane satanizacije stranačkih lidera od strane vlasti i tabloidnih medija.

Nisu krivi studenti što imaju na umu ovu satanizaciju – oni znaju da je gotovo stopostotno gebelsovska (sto puta ponovljenu laž poimamo kao istinu), ali znaju da je nemali broj građana naseo na te političko-medijske ujdurme i da iz pragmatičnih a ne moralnih razloga treba da nastupe sami.

Zbog znatnog odliva svojih standardnih glasača – opredeljenja za studentsku listu, koju najveći deo biračkog tela percipira romantičarski čisto, kao svoju nevinu decu – opozicione stranke ne smeju da idu pojedinačno. Ako ne nastupe grupno, mogu da ostanu bez cenzusa i time, po Dontovom principu, doprinesu pobedi aktuelne vlasti.

Ukratko, verovatno je najbolji scenario i pobednička opcija da studentska lista nastupi samostalno – dobila bi glasove ogromne većine demokratski orijentisanih građana i znatan broj dosadašnjih apstinenata.

Opozicione stranke treba da nastupe u punom broju, tutto completo, ali u što manje kolona. U punom broju (sve stranke) da bi svojom infrastrukturom pomogle predizbornu kampanju i pokrile (kontrolisale) sva biračka mesta, a grupisane da ne bi nijedna pala ispod cenzusa.

Ako, a i to je nažalost realna mogućnost, neki od viđenijih opozicionih lidera ne mogu da obuzdaju svoju sujetu i da shvate da ovom prilikom treba da budu u drugom planu, te naprave pometnju u bloku za promene, to će za njih i njihove stranke biti samoubistveno, a može da ugrozi i ishod izbora. Iako je studentsko-opštenarodni blok za promene najmasovniji u čitavoj našoj istoriji, ne sme se potceniti blok oko aktuelne vlasti. Taj repertoar manipulativno-represivnih sredstava i moralno-pravnog beščašća je svetski unikum!

Autor je književnik i publicista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.