Za njega je gubitak izbora ravan gubitku života

Dok priča kako je otac njemu i bratu govorio da treba da jedu sardine i jabuke, i da je bio mršav i kriv kao znak pitanja, u Beogradu i desetinama drugih mesta u Srbiji studenti i građani traže vanredne parlamentarne izbore i oslobađanje političkih zatvorenika.

NJegova bljutava patetična priča u raspadnutom, teško bolesnom društvu, potvrđuje da je odlučan u nameri da svoje pogubno, monstruozno delo nastavi. Izbore ne želi da raspiše, jer nije siguran u njihov ishod. Zna ko su njegovi birači i koliko ih je, ali sada zna da se promenio stav građana, koji su, u prethodnim izbornim ciklusima apstinirali.

Jasno mu je i da će studenti masovno izaći na predstojeće izbore, a uz njih će biti i veliki broj onih koji su do sada smatrali da „su svi isti i da nema za koga da glasaju“. Uz njih su i oni koji su nedavno stekli pravo glasa, dok su pešačili od grada do grada, blokirali svoje škole i kroz proteste učili koliko je važna lična sloboda i koliko je neophodno pravo na pravdu.

Zna Vučić da oni nisu podmitljivi ni osetljivi na populističke floskule. Video je da su se mnogi pripadnici našeg naroda iz Evrope sreli sa studentima, koji su vozili bicikle i trčali maraton do Strazbura i Brisela. U susretu sa mladošću, lepotom i odlučnošću, doživeli su ponos i nadu da postoji šansa da Srbija postane država zakona, ljudskih prava i sloboda.

Na novim izborima mnogi od njih će uložiti napor da dođu u svoja mesta u domovini, ili glasaju u konzulatima i ambasadama Srbije u državama u kojima žive. Sve ih je Vučić sabrao i zbir mu nije povoljan. Zbog toga će, verovatno, pribeći strategiji odugovlačenja. Veruje da će dolazeći letnji meseci mnoge ljude usmeriti da se ponovo okrenu sebi i svojim potrebama i željama.

Planiraće odmore i putovanja. Profesori univerziteta će biti iscrpljeni uskraćivanjem zarada i drugim neprincipijelnim i nepravednim pritiscima. Studenti bi ostali sami, bez mogućnosti da sprovode nove akcije i prenose nove ideje. Po takvom scenariju zločinačkog režisera naše propasti, postepeno bi se topila podrška, koju studenti uživaju, čemu bi doprineo pojačan rad njegovih propagandnih glasila.

Svestan je njihove snage i zna da ne sme da dozvoli da se neko od hipnotisanih i mentalno zarobljenih oslobodi. NJima je i namenio priče o sardinama, “ studentima koji žele da uče“, i „mladim herojima“ koji brane stranačke prostorije. Zbog njih će svakodnevno trčati iz studija u studio svojih televizija, neodmereno spinovati, lagati, konstruisati teorije zavere, i studente predstavljati kao mračnu silu, namernu da uništi prosperitetnu Srbiju.

Sebe će predstavljati kao junaka „bez mane i straha“ koji je odvažno brani. Kako bi učvrstio uverenja stanovnika „pristojne Srbije“ podići će iznos minimalne zarade i penzija. Plan mu je jasan, providan i već mnogo puta primenjivan.

Uspevao je do sada, i po njemu, nema razloga da i ovoga puta ne bude delotvoran. Siguran je da će biti dovoljno strpljiv i konstruisanjem kriza, umerenog intenziteta, skretati pažnju sa vitalnih problema. Ovi koji su protiv njega izgubiće veru u povoljan ishod svoje pobune, postaće nestrpljivi, pogrešiće u procenama budućih koraka, sukobiće se među sobom, i on će pobediti. Drugu opciju ne sme da razmatra.

Za njega je gubitak izbora ravan gubitku života. Ulog je suviše veliki da bi mogao da prihvati neko alternativno rešenje. Više se i ne trudi da održi privid pristojnosti i dostojanstva.

Eksponira se kao vođa razbojnika koji brani plen. Pritisak koji oseća zbog pobune građana teško podnosi, jer ne poseduje lične potencijale za racionalno sagledavanje stvarnosti. Zatočen je u svojim iracionalnim svetovima, u koje je uvukao i sve nas.

Predugo smo zanemarivali tu činjenicu. Danas kad smo shvatili, mora da pokažemo da smo odlučni da se izbavimo. Izbori su jedini način da se izbegne velika tragedija i opšta propast.

Autorka je neuropsihijatar iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.