Foto: Radenko Topalović Reklame, posebno one televizijske (samo) na prvi pogled kazuju o nečem novom, robi ili usluzi. Na drugi pogled se ne mora mnogo čekati: sve više njih govori o dubinskim anomalijama društva, o sveukupnoj „ovoj situaciji“ tj. ovom mučnom trajanju.
O mnogo čemu što sam usput zapažao sam se (i ovde) oglašavao, pa ću u nepotpunom nabrajanju ponešto ponoviti, bez reda po važnosti, osim najvažnijeg na kraju.
Da li ste primetili da u poslednje vreme timovi „reklamdžija“ sve više nude one u kojima se reklameri dernjaju, ciče, mutiraju glasove, neodmereno skaču..? Scenariji su često inventivni „do imbecilnosti“, što bi rekao Radovan Treći, ima u njima i nepismenosti, a rekoreder je i dalje jedan blbord za (beo)Gradsku biblioteku od pre decenije što je u poruci imao (ne sitnu) gramatičku grešku. Dužine emitovanja po satu probijaju zakonom predviđeno vreme bez ikakvih sankcija. Zakoni se debelo krše i kad neka firma za svoje pampers pelene kaže da su bolje od svih drugih. (Ej, a meni institut Batut, pazeći na zakon, pri jednom neoprezu, s pravom tražio da sa etikete za PRIRODNI proizvod izbacim epitet da je on još i – najprorodniji.)
Pa vide li etičke komisije lekare koji svakodnevno reklamiraju neke preparate koji su i najbolji, i najprirodniji, zdraviji od drugih, koji ne da (samo možda) POMAŽU, već I LEČE, pa vam zglob od njih radi kao „kao podmazan“. Valjda tovatnom mašću! Pa onda onaj za PROSTATU KOD MUŠKARACA. A ne i kod žena!
Dara prevršuje meru ovih dana, kao što pomenuh prošle subote, kad se reklamira hrana za USKRŠNJU TRPEZU ali kao da je Uskrs nekakav dionizijski dan. Ili, kolektivna bahanalija! Koliko to odudara od pristojnosti i smernosti može da se meri ponašanjem pobunjenih studenata. A zašto je tako svakodnevno vidimo kod „državne vrhuške“ i njihovog medijskog seizluka, čiji najogavniji izdanci, bolje -„primerci“, neguju rečnik kakav se davno mogao videti u porukama na zidovima provincijskih javnih klozeta. Kadgod ispisanih posle brisanja dupeta. Prstima!
Repriza, na višem nivou usledila je sa reklamiranjem „prvomajske trpeze“, što nije nikakvo čudo kad je Uskrs prošao onako. Borba za radnička prava, ovde se davno prilagodila tradicionalnim običajnim urancima kroz „prvomajske uranke“. Ali su dugo-dugo na njima učestvovali oni koji su bar znali ko je zaslužan za OSMOČASOVNO radon vreme, što među današnjim žderonjama po poljanama i izletištima malo ko zna. Tako je kad su simbolično rečeno, npr. LEVIČARI – Dačić i Vulin.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
