Burek, vidikovci, nužnici

Ovako je to bilo. Krenemo koncem maja prijatelj, da me vozi i ja službeno u Beograd. Nedoručkovali. On zna gde je najbolji burek u (predizbornom) Zaječaru, pa ćemo ga usput. Na Čestobrodici – tamo ima ona drvena nadstrešnica (uf, teške li reči!) nalik na indijanski vigvam. Na takvom je mestu da deluje kao vidikovac, ali nezaslužan da se nazove još strašnijom EUreči – vizitorski centar. Mada bi moglo, da je sad izgrađen, presecala bi se vrpca, kao na otvaranju lifta i pešačkog prelaza.

Usput, ipak odlučimo da (još) topli o/burek smažemo kad prevalimo Čestobrodicu. Ima tamo isti vigvam kraj jednog proširenja, mogu i kamioni da zastanu. Čak se negde na kartama i pojavljuje označen kao parking.

I stadosmo tu, okolo zelenilo, ali ćarlijanje povetarca ne donosi, kako čitaoci očekuju ozonski miris šuma, već smrad fekalija. Jer odmah do vigvamčeta sa klupama na nizbrdici, koja bi u vreme postojanja godišnjih doba najavljivala neki potočić ili rečicu, u žbunju su omamje zelene „pećine“ sa ostacima vršenja nužde vizitora-namenika. Sreća što su neki na ravnom, jer oni udaljeniji, intimniji nužniici su na strmini i kao da poručuju da može da se slomi i kičma nakon velike, a bome i male nužde. U zavisnosti od stepena osušenosti terena od prethodnih korisnika.

E, sad kontrapunkt. Najpre onaj burek je kupljen! U srcu teritorije predizbornog Grada gde je poslednjih dana, mnogo robe, namirnica, pića, poklona, pa i hrane luksuznije od bureka moglo da se dobije i džabaka. Brojne prostorije vladajuće stranke, ali i druge po selima postale su prava skladišta iz kojih se iznosi taj besplatni „glasački mito“, ili se unose novi kontigenti. Mogle su se na ulicima videti grupe mladih, po prilici „koji žele da uče“ sa nedomaćim akcentom koje izlaze iz tih prostorija sa torbama i rančevima iz kojih vire grlići boca što govore o skupocenosti njihovih sadržaja…

I na kraju, klozeti. Najznačajnije predizborne aktivnosti, nalik na one antistudentske po Bogradu počinjale su postrojavanjem u vrstu velikog broja toi-toi objekata za vršenje nužde. Čim ih vidite, znate da se očekuje visoki – i bukvalno – gost. Šta se sve pod šatrama oko zvičnika i mikrofona „elit(i)nih) pevača & ljki jelo, nećemo sad i ovde.

Vratićemo se usporedbi onog mesta za pauzu blizu Grze, sa ovim luksuzom za s..nje & pi…nje na pomenutim skupovima za besplatno oblokavanje i ožderavanje nedavača Srbije.

Onoliko toi-toi u mestašcetu koje nema ni vodovod ni kanalizaciju je baš prst u oko ostareloj sirotinji, ako baš ne misle ta ih taj prst miluje. A sve te vašaroidne svetkovine, rekli bismo koštaju (nas) više nego što bi bilo potrebno za vodovode i kanalizacije svuda gde su trvili travu na državnog cirkuzanisanja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.