To se čekalo!

U epizodi DLZ od 25. decembra, 2024, u kojoj je gost bio profesor Ognjen Radonjić, uzbuđeno sam konstatovao da uspeh jednomesečnih studentskih protesta ostavlja prostor za studentsko političko angažovanje. Rečeno mi je tada da „studenti treba prvo da završe fakultet, pa onda da se bave politikom“.

Ovaj argument nisam prihvatio, pa sam nastavio da forsiram viziju o političkom angažovanju studenata. Naredni put sam je javno izrekao ponovo u DLZ, već petnaestog januara, 2025. Tada nam je gost bio profesor Janko Baljak. Kada sam ga pitao šta misli o izlasku studenata u blokadi na izbore, odgovorio je da studente u toj poziciji može da zamisli samo u krajnjoj nuždi.

Ovim odgovorom bio sam zadovoljan, jer sam znao da će do krajnje nužde doći. Ona se ogleda u tome što zemljom vlada apsolutna nesigurnost i politička neizvesnost, usled upornog odbijanja režima da ispuni studentske zahteve. Studenti, a čini se i dobar deo maturanata, odreći će se jedne školske godine uz argumentaciju da bi se pomirenjem sa ovakvim sistemom odrekli celog života.

Ovakvo herojsko promišljanje i spremnost na žrtvu može se susreti samo kod mladih ljudi i baš je nama zapala ta sreća da u Srbiji nikne svemoćna generacija, kojoj je dosta života u tamnici. Stariji neretko nisu ni svesni da žive u tamnici, ili, još gore, oni svoju tamnicu vole, vidimo to po slabom odzivu na generalni štrajk i blokade.

Studenti su, ipak, uspeli mnogo puta do sad da mobilišu ogroman broj građana, najčešće na samo jedan dan, ali kada je reč o izborima, to je sasvim dovoljno – jedan dan. U tom izbornom danu, kad god došao, a pre ili kasnije će doći, sva građanska i demokratska energija koja vapi za promenama treba da se mobiliše tako da prati regularnost izbornog procesa i odbrani izbornu pobedu liste koju će podržati studenti.

Studenti su zahtevom za raspisivanjem vanrednih izbora pronašli jedino moguće rešenje za krizu, koje uključuje i ostatak društva, a ne samo njih i njihove profesore. Psiho je u pravu, vlast se menja na izborima, to će ga i snaći. Naročito je slatka pobeda na nameštenim izborima, koja je sasvim izvesna, uz apsolutnu demokratsku mobilizaciju celog društva, kao, recimo, 2000.

Ima već onih koji pozivaju na bojkot izbora, samim tim se izbacujući iz bavljenja politikom za sva vremena. Već ima, a biće još više, defetista koji će po društvenim mrežama da ulože priličnu energiju da vam objasne kako su izbori koje studenti traže unapred izgubljeni. Izbrišite ih iz prijatelja. Dolazi ne samo vreme pobede nad monstrumima koji su nam pre trinaest godina oteli najmanje trinaest godina budućnosti, dolazi vreme u kome će se bez dioptrije videti ko je sa nama, a ko protiv nas.

Toliko je sve jasno, da već uživam u vremenima koja nas čekaju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.