Ne gađaj Miloša Pavlovića, čuvaj Petra Živkovića

Bivši premijer koji je podneo ostavku jer su njegovi nasilnici, stranke čiji je predsednik, Srpske napredne stranke, polomili vilicu jednoj studentkinji samo zato što je lepila nalepnice o tome da je režim SNS korumpiran, pozvao je celo javno mnjenje, celu Srbiju, milione njih, koji gledaju Pink, Informer, Hepi…, da krenu u obračun sa studentkinjama, studentima, građankama i građanima, demonstratkinjama i demonstrantima zbog korupcije, siromaštva i kršenja osnovnih ljudskih prava.

Zašto?

Zato što je student Miloš Pavlović doživeo linč kad su ga videli drugi studenti u Studentskom gradu, na Novom Beogradu.

Nasilje koje je doživeo apsolutno nema nikakvo opravdanje. Dobio je flašu u glavu i gomilu uznemiravajućih usklika studentkinja i studenata, njegovih koleginica i kolega koji su zbog javnog interesa i opšteg dobra, zaista verujući u to, rizikovali golu egzistenciju, svoju i sopstvenih roditelja, jer smatraju da je vlast režima Aleksandra Vučića pogubna za njihovu budućnost.

Miloš Pavlović je verovatno naveliko profitirao od uloge koju je sebi pribavio. Podršku diktatora Aleksandra Vučića koji je ovog mladića iskoristio da oko Predsedništva na Andrićevom vencu napravi svoje utvrđenje, fizički se ogradi od sopstvenog naroda.

Iskoristio je za to Miloša Pavlovića, studenta medicine, koji je na to pristao.

Nasilje nad Milošem Pavlovićem je neprihvatljivo.

Možda je za neke koji su puni besa to važno naznačiti. Nikome nije lepo da gleda bilo koga da ga neko pogodi u glavu. Da tog studenta Miloša Pavlovića gađaju u glavu.

Kao što nije lepo da nakon toga ministar zdravlja, bivši premijer, predsednik Srbije, ministar odbrane, istupaju u javnost da brane jednog studenta nakon desetina napadnudih studenata od strane njihovih nasilnika. Od onih koji su završili u Urgentnom centru jer su ih SNS nacističke falange napale i prebile.

Samo dan pre napada i povrede Miloša Pavlovića, koji je odlučio u svom životu da postane portparol režima Aleksandra Vučića, povređen, udarcem u glavu, nekoliko „onih“ sa crnim kapuljačama, poteklih iz „Ćacilenda“ prebilo je Petra Živkovića, studenta Pravnog fakulteta koji predstavlja studente u blokadi.

Napadnut je oko pola dva ujutru u Ulici Dimitrija Tucovića, nakon što je sa dve koleginice izašao iz kafića. Prema njihovim rečima, prišlo im je pet nepoznatih momaka, devojke su odgurnuli, a njega tukli nekoliko minuta dok mu iz glave nije krenula krv.

Tokom šetnje ulicom, prepričava, prošli su pored sivog automobila u kojem su videli pet momaka, koji su u tom trenutku stavljali rukavice na ruke i maske na glave.

„Videli smo da su stavili rukavice, a potom i maske na glave, kojima su prekrili lica, poput onih za kovid, sa obeležjima navijačkih grupa Crvene zvezde. Krenuli su za nama, bilo je očigledno da su nas čekali. Prišli su nam u jednom momentu i meni se obratili rečima ‘Da se tu više ne pojavljujem’ i odgurnuli u stranu moje dve koleginice. Tada su me napala sva petorica, podigli su me i udarali pesnicama u glavu, a na rukavicama su imali ojačanja. Zatim su me uhvatili za glavu i udarali je o vrata garaže, koja su se našla u blizini“, ispričao je Petar.

Petar je, inače, za one koji ne znaju, jedna misao – studentska, ona neplaćena, slobodna, oslonjena na slobodnu volju.

Imajući u vidu da su na studentskoj listi u zahtevu za vanredne parlamentarne izbore zabranjeni svi opozicioni funkcioneri kao i studenti.

Tolerišu samo nezavisne ljude, nezavisne čak i od sopstvenog rada i angažmana, odnosno patnje usled toga. Petar se ne gura. Samo rizikuje.

Vraćamo se tragediji stradalih usled ove revolucije, nikada jače i značajnije. Nikada veličanstvenije. Kako je moguće da nismo svi uz njih u svakom minutu?

Ne gađaj „Ćacija“, čuvaj Petra.