Studentski zahtev za vanrednim izborima je revolucija

Ne znam da li sam čula za vedriju vest u poslednjih par meseci. U javnom interesu, kako ga ja razumem.

I, jako se radujem.

Mislim da je ovo je najbolja studentska odluka, da je dosledna, da je u skladu sa svim prethodnim odlukama.

Mislim i da je došla baš u pravo vreme. Nije bilo boljeg „tajminga“ za takvu odluku.

Nemam reči da opišem oduševljenje, nemam ni snage kojom bih to oduševljenje opisala, niti ću se truditi da budem više opisna od te očiglednosti kakva se u mom shvatanju neposredno očitava.

Mislim da nikada nisam ni bila u situaciji da toliko podržavam i stanem iza svake reči, postupka i načina.

Svake odluke – studenata.

Zahtev za vanrednim izborima je revolucija.

Revolucija koju opet izvode „naša deca“ i svaka im čast. Ko iza toga ne stane, ko krene da to „minira“, da govori o izbornim uslovima koji su nepromenjeni, pa da je zbog takav potez besmislen, prosto je beznadežan.

Tako mislim.

Ne zaslužuje ni sekund pažnje. Možda, ipak, malo, ali to je to. Ne bi trebalo tu mnogo trošiti vreme.

Tako mislim.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napustio je Sjedinjene Američke Države frustriran jer nije uspeo da se vidi sa Donaldom Trampom.

Jasno je da se samo u tome izražava njegova „bolest“. Kao razlog prevremenog povratka iz Amerike navedeno je narušeno zdravlje.

Frustriranost.

Zato je odlučio da nas sve „pokopa“. Otišao je u Moskvu da se vidi sa Vladimirom Putinom. Čovekom koji godinama unazad vrši ratni zločin nad građankama i građanima Ukrajine.

Vučić je kod takvog otišao da proslavi Dan pobede nad fašizmom.

Ogroman deo javnosti je sa razlogom uplašen.

Najpre je suočen sa propalom misijom viđanja sa Donaldom Trampom kada je slagao da je bolestan i vratio se u Srbiju u kojoj mu stotine hiljade ljudi protestuje na ulicama zbog korupcije i smrti, a onda je otišao kod zločinca Vladimira Putina da proslavlja datume koji nimalo ne odgovaraju ideologiji i politici koju ruski predsednik sprovodi.

Putin ubija ljude. Cela Evropska unija i svi iole normalni ljudi to vide. Čak i oni skloni teorijama zavere.

Koji hoće da u njihovim državama ne postoje nacionalne, verske i seksualne slobode. Koji su nacionalisti i rasisti. Koji bi da hapse, koji huškaju, tuku, napadaju. Hoće da se „ne mešaju“ sa „drugima“.

I to skrivaju, trude se na razne načine. Sramota ih je. Čak i njih.

Strah je evidentan. Šta će sada da se dogodi. Šta će desiti kada je „zver“, autokratski vladar, neki bi rekli – diktator, ranjen. Protestima iznutra.

Otputovao je kod Vladimira Putina, osumnjičenog ratnog zločinca i agresora na celu jednu zemlju, na sve njene građanke i građane. I sve vreme preti nuklearnim oružjem. Preti, preti, ne haje…

Šta će predsednik Srbije kod njega?

Otišao je da formira javno mnjenje Srbije. Da okrene svakog od nas protiv svakog od nas.

Evropska unija mu je u poslednjim nedeljama otkazala podršku. To je jasno kao dan. Iz izjava mnogih evropskih zvaničnika. Da ih ne citiramo. Njegova podrška iz Evropske unije je „izlapela“, na izdisaju je.

Ostao mu je Vladimir Putin. Kreator sukoba, nemira, ubistava, svega onoga u čemu je, nažalost, naš predsednik majstor.

Tako je počeo svoju političku „karijeru“ dugu više od trideset godina.

Čovek koji je pozivao direktno, najdirektnije na ubistvo muslimana. Koji je nosio, ko zna šta, ratnim zločincima, dok su pune četiri četiri godine gađali sa brda žene i decu u Sarajevu. Koji je svojim političkim govorima sa nepunih trideset godina inspirisao na genocid nad srebreničkim muslimanima, koji je bio ministar kada je bombardovana Srbija, 1999. godine, kada je dobio stan od režima zločinca Slobodana Miloševića, koji je, koji je…, nestaje dah dok se svi ti zločini nabrajaju..

Kuda nas vodi Vučić? Da li je sada na svakom iole normalnom građaninu na savesti da se pridruži zahtevu studenata za vanrednim izborima i bez ispunjavanja izbornih uslova?

Jao, ko će biti na studentskoj listi, strepe mnogi skeptici u vezi sa studentskim zahtevom o izborima, jer znaju bolje, oni bi to drugačije…

Mora i sa njima da se razgovara… Nije dosta ova borba sa bolesnikom, kako je sam sebe predstavio pre par dana. Sa Aleksandrom Vučićem.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.