Božidar Andrejić

Duže od svake pretpostavke, Timočka krajina, tj. neki njeni delovi, nazivala se "slepim crevom" Jugoslavije/Srbije.

Reklame, posebno one televizijske (samo) na prvi pogled kazuju o nečem novom, robi ili usluzi. Na drugi pogled se ne mora mnogo čekati: sve više njih govori o dubinskim anomalijama društva, o sveukupnoj "ovoj situaciji" tj. ovom mučnom trajanju.

Uobičajilo se, ne od skoro, verovatno i čitaoci primećuju, da kad neko pođe u prodavnicu, na pijacu itd. obično kaže "idem da uzmem". A ako nekom od prisutnih, ili ukućana treba još nešto, on poruči "uzmi i (meni) to i to." Po pravilu, mnogi se pohvale kako su upravo "uzeli" lep ležaj ili komodu...

Jeste da je Nenadležnik održao "pečes" puta odlagano, takozvano (jer nije trajalo tri dana!) trodnevno vašarsko koprcanje, a zvalo se baš tačno - "Ne damo Srbiju". Nehotice i podsvesno lopov priznaje da ju je oteo, ali je i dalje ne da! Izneo i svoje zahteve, pa i onaj da se "oslobode otete institucije". Tačne su i procene da iz sindroma "ranjene zveri" proističe i namera da se pojača represija. Stanje ove nedelje stoga izgleda drugačije nego prošle kad je objavljen prvi deo ove priče.

Pratim kolikogod mi prilike i obaveze dozvoljavaju, ovu neočekivanu silu što je došla iznenada pre pet meseci i ulila nadu i onima što su godinama bez nade da može da (se) reši stvar. Dakle, studenti, studentski pokret bez premca od generacije od koje se - mnogi se slažu, niko nije ovako šta očekivalo.

Bio sam na sahrani/kremaciji Svetlane Broz. Obavezivali su me na to godine prijateljevanja, saradnje i intenzivne komunikacije.

Pitanje da li je rok muzika svojom dugotrajnošću već zaslužila da se tretira kao tradicija, a da to ne ostanu samo kolca i folklorci bilo mi je ukrasna provokacija da se zapitam/o o dubljim problemima. Uostalom, ako su narodni i folklorni motivi često bili podloga za nova ozbiljna muzička dela i opere, pa su i naši preci u tome briljirali zašto bi pitanje sa početka bilo samo "potštapajuće"?

Stvarno, šta je tradicija, posebno identitet koji je često do izlizanosti u javnoj upotrebi i obraćanjima? Koliko godina od nečeg treba da prođe da postane tradicija koja se čuva i šta se čuva samo zato što je - staro, davnašnje? Počeli smo pre dve subote razmišljanjima koja se naslanjaju na nostalgična sećanja iz sela.

Bilo bi apsolutno neprirodno da na današnji dan, kakav god bio, nastavljam prošle subote započetu temu o tradiciji i folkloru. Pomislio sam da bi prigodnije bilo da čitaocu ponudim tekst o tome kako je mlađani poručnik Džeri Rolings došao na vlast u Gani posle pučeva 1979. i dve godine kasnije, ali sam odustao zbog nezaobilaznog streljanja prethodnih šefova - generala.

Ujutro na Bele poklade, podsetio me mladi komšija, vršnjak moga sina, takođe - ovo je važno, vidite na kraju - hardroker i hevimetalac, da uveče dođem na obližnju raskrsnicu na - alaliju. Uz reči "to je tradicija". Istovremeno na lokalnoj vražogrnačkoj fejsbuk grupi drugi prijatelj i saradnik objavio je pripreme za to veče, pa me zajednički prijatelj pozvao na tu drugu seosku raskrsnicu "kud donjeg bunara". Nisam se raspitivao da li je "alalije" bilo još negde u selu. Pomenute dve sam posetio.

Naš (ja(d)vni) govor sve više liči na džunglu. Iskreno, pošto često o tome pišem - a džunglu nisam uživo video - pre mi je uporediv sa našim sve zapuštenijim šumama, zarobjenim proraslim trnjem i žbunjem. U kojima je mnogo drveća obgrljeno debelim užadima lijana paviti. Od šikare ne vidi se šuma - eto nam nove iskustvene poslovice.Tu se onda teško razaznaje koje je koje drvo, kako se zove i šta poručuje.

(alegorijsko pod/sećanje na Idi Amina - Dadu)

"Razvilo se crno vreme opadanja, /Nabujao šljam i razvrat i poroci/ Podigo se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci./Razvilo se crno vreme opadanja."

Vidimo svi da su (do pomodnosti) aktuelne i popularne postale nove reči i izrazi. Iako je obogać(lj)ivanje rečnika neprekidna pojava. Pored nekih HOBIznisa i sam bivam njihov "izmišljator"(ova nije baaš neka!). Pojedine dođu same, onomad u galami, prečuje me sagovornik, kao da sam rekao - PRAVLJE. Odmah zapisujem, liči na zdravlje, mogla bi da posluži umesto PRAVOSUĐE, na koje se sad s pravom baca drvlje (i kamen(l)je), kad bude slavlje što imamo - pravlje!

Zlikovci na vrhu, na čelu s Nenadležnikom (eto, smislih imenicu da ga više ne oslovljavamo pridevom!) koji je poslednjih dana molio nadležne kojima je kao Nenadležnik oduzeo pravo da preuzimaju nadležnosti, uglavnom nastupaju u duhu laži, neljdskosti i zla...