Ko je Dragoslav Bokan, novi predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta?

Kako prenosi FoNet, pre nego što je informacija o njegovom imenovanju postala zvanična, Bokan je za Insajder rekao da ne zna ko ga je predložio za mesto predsednika UO Narodnog pozorišta.

On je izjavio da je imao više razgovora sa ljudima sa kojima je prijatelj ili poznanik, a koji su sada državni sekretari, ministri, ali ne o tom konkretnom slučaju, nego o raznim stvarima. Takođe je dodao da je s njima govorio o potrebi da srpska kulturna politika dobije „mnogo jače mesto i izražaj u odbrani države nego do sada“.

Dragoslav Bokan, rođen 15. februara 1961. u Beogradu, srpski je filmski reditelj, pisac, publicista, bivši političar i komandant paravojne formacije.

Završio je XI beogradsku gimnaziju, a potom studirao režiju dokumentarnih i igranih filmova na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU). Postdiplomske studije završio je na Filozofskom fakultetu.

Režirao je više dokumentarnih serijala, među kojima je najpoznatiji „Svedoci vekova” o manastiru Visoki Dečani. Godine 1987. igrao je u filmu „Telefomanija”, a sledeće godine bio je pomoćnik režije za film „Srce i njena deca”. Koscenarista je filma „Tri karte za Holivud“ iz 1993.

U javnosti je zapažen kao koizdavač knjige „O herojima“ Tomasa Karlajla u privatnoj kući „Hitrost”, za koju je pogovor napisao zajedno s Dragošem Kalajićem, s kojim je delio desničarske ideološke stavove.

Godine 1989. preselio se u SAD, ali se ubrzo vraća u Srbiju. Po povratku u zemlju, priključuje se Srpskoj narodnoj obnovi (SNO), gde kao generalni sekretar i predsednik omladine osniva paravojnu jedinicu „Beli orlovi”.

Učestvovao je u oružanim sukobima u Hrvatskoj i BiH. Godine 1992. uhapšen je i osuđen na šest meseci zatvora zbog posedovanja oružja. Te godine osniva Srpski otadžbinski savez i kandiduje se za predsednika Srbije – sa znakom keltskog krsta.

Bio je i osumnjičen za razbojništvo u Novom Sadu 1992, što je kasnije pravno osporavano, ali se sam branio da je reč o politički motivisanoj optužbi.

Osnovao je i uređivao više časopisa: Lepa Srbija, Rusija danas, Vodič za život, Nove ideje. Pisao je za Poglede, Dugu, Pečat, Pres, Standard i mnoge druge listove.

Autor je sledećih knjiga: „Ognjeni ljiljani“ (1998),  „Portret mladog dendija“ (2000), „Junaci srpskog ustanka“ (2004, pod pseudonimom Vuk Devetak), „Beograd, grad tajni“ (2004), „Novi Sad: Od varoši do grada“ (2005), „Kosovo je srce Srbije“ (2008), „Politika: Mit, hronika, enciklopedija“ (2008, nagrađena „Zlatnim pečatom”) i „Srbija na prvom mestu“ (2022).

Čest je gost na srpskim televizijama, gde iznosi nacionalističke i konzervativne stavove, kao i komentare na spoljnopolitička dešavanja.

Učestvovao je u izbornoj kompanji koalicije SRS, Obraz i SNP Naši 2014. godine. Slogan te kampanje bio je „I Kosovo i Rusija“.

Važi za velikog rusofila, a tokom sukoba na istoku Ukrajine, Bokan je imenovan za diplomatskog predstavnika Donjecke Narodne Republike u Srbiji, čime je postao prvi zvanični izaslanik novoformirane Novoruske Republike.

Osnovao je i bio na čelu udruženja „Otadžbina Rusija”, koje je predstavljalo svojevrsni prethodnik Narodnog predstavništva DNR u Srbiji, zbog čega su ga ukrajinske vlasti stavile na listu nepoželjnih osoba

Od 2018. je predsednik Instituta za nacionalnu strategiju.

Krajem 2021. optužio je Mariniku Tepić da je „rumunski neprijatelj“ zbog njenog porekla, što je naišlo na veliku osudu javnosti.

Na predseničkim izborima 2022. podržao je Aleksandra Vučića.

Oktobra 2023. imenovan je za člana Saveta Filološkog fakulteta u Beogradu Ova odluka izazvala je burne reakcije studenata zbog njegove ratne prošlosti.

Oženjen je operskom pevačicom Željkom Zdjelar. Ima šestoro dece.