INTERVJU Dram: Zabranjeno nam je gostovanje na RTS-u, ali nije neka šteta, jer smo uzvratili svakodnevnim dolascima na blokade

Dram, i pored svirke koja dolazi, prethodnih meseci su zastupljeni u vestima, i to ne uvek iz muzičkih razloga. Možda zbog toga što, hteli ne hteli, sve će se u nekom trenutku okrenuti ka politici i društvenim problemima. Pa tako su momci od početka studentskih protesta vidljivi na ulicama Beograda, ali i širom Srbije, sa transaprentom „Vazduh miriše na ludilo“.

Od transparenta je nastala i pesma. Novi, rokerskiji hit, sa gostovanjem Marčela. Sa druge strane, momci su pre par meseci pozvali na generalni štrajk i protest uživo u programu RTS-a zbog čega neće biti pozivani na javni servis u nekom narednom periodu, iako su do skoro bili ekskluzivci njihove muzičke produkcije.

Uzburkali su javnost i pre takmičenja Pesma za Evorviziju, jer su prijavili pesmu koju su prethodno live svirali, što nije po propisima takmičenja, pa su sa istog i izbačeni.

Tako da, očigledno, postoji “mali milion” razloga da popričamo sa bendom Dram, što smo i učinili.

Kako ste ekipo? Po čemu vam sve miriše vazduh ovih dana?

Mirisao je na Dubrovnik i aprilsko kupanje u moru. Svirali smo na jednom dubrovačkom festivalu i proveli smo se prejako. To se stručno zove „kljovljenje“ odnosno glupiranje. Jako smo kljovili i bili smo foke iz cirkusa, bila je to jedna debelo zakasnela maturska ekskurzija za ponavljače od 30 godina.

Nova stvar sa Marčelom – “Vazduh miriše na ludilo” – nije baš pesma za lagano cupkanje. Kako je došlo do saradnje i koliko je ludila bilo u procesu stvaranja?

Sa Marčelom smo se upoznali tako što je on poželeo da se upozna sa bendom koji sluša privatno. Počeli smo da zakazujemo bleje, puštali nove stvari svako svakome i za “Vazduh” falio je taj most koji je stvoren za Marčelovu poeziju ili rime. Prepoznali smo se, mi snimili svoje, Marčelo poslao svoj deo, posle se tražili na protestu u Kragujevcu na Sretenje da uradimo omot za singl direktno sa protesta, pala je fotografija i tako je nastalo to sa “Vazduhom”.

Zanimljivo je da pesmu nismo izdali za PGP RTS, jer je Bujošević stavio veto na dizajn omota sa protesta, mi nismo hteli da popustimo i tako smo nakon diskvalifikacije sa PZE, naneli još jedan ubod oštricom u javni servis. Da, pesmu smo izdali za drugog izdavača koji je samo objavio.

Oseća se bes, ali i nada u toj pesmi. Da li vam je bilo važno da taj balans ostane?

Naravno. Pesma je zaživela na protestima. Nije bio cilj da iskoristimo trenutak i plasiramo pesmu u taj društveni kontekst, samo se tako nametnulo. Pesma nam je stajala dugo u zapećku. Čekali smo da Marčelo izrekne svoje proročanstvo u delu namenjenom za njega i to je pogodilo centar mete. Kako se kaže ono, “najmračnije je pred svitanje”.

Uostalom, nismo nešto ni preterano razmišljali, samo smo radili to što osećamo. Prethodnih meseci izgubila se individualnost kod ljudi, svi smo podređeni istom kolektivnom cilju. Vreme je da počnemo da živimo normalnije, barem malo.

Marčelo je poznat po svom direktnom stavu, a ni vi niste mnogo stidljivi. Ko je više morao da “popusti” u kreativnom natezanju?

Pobegli smo od limunadiranih tekstova, slatkih melodija i farbi, iako “kljovimo” jako na svirkama, sazreli smo na nekom muzičkom i lirskom polju. Bend se dosta pomerio po zvuku od prvobitnog plana 2019. po kom je trebalo da sviramo pop i da ostanemo nemi na društvene prilike.

Rokenrol više nego ikada pre, sami smo se otcepili od starih šema, izašli jasno sa svojim stavovima i zbog toga nije bilo teško prilagoditi se Marčelu i izdati pesmu s njim. Na istoj smo strani.

Koliko vam je bilo važno da se ta pesma pojavi baš sad, u ovom trenutku?

Teško je bilo slušati više “Živeti slobodno” na protestima, pa smo ponudili nešto svoje (smeh).

Dosta ljudi vas je upamtilo i po onom pozivu na proteste, live na RTS-u. Da li je bilo posledica ili ste i dalje dobrodošli u nacionalni servis? Koliko ste dobili, koliko ste izgubili time?

Pre tog intervjua, dogovor je bio da se pozovu svi ljudi na generalni štrajk, pa kud puklo. Sve je postalo mnogo više od muzike i gostovanje na jutarnjem programu. Imaš priliku da kažeš nešto, da te čuje nacija i ne postoji šansa da to iskuliraš, barem za nas.

Pamtimo ko je ćutao, ima tu dosta ljudi sa ove naše scene. Nama je sad kao zabranjeno gostovanje, tj. nećemo ga dobiti više jer smo neposlušni i nagazna smo mina, ali nije neka šteta. Mi smo to RTS-u uzvratili svakodnevnim i svakonoćnim dolascima na blokade RTS-a i ćevabdžinice u Ilije Garašanina.

Učestvujete u protestima, prisutni ste i fizički i online. Šta vam najviše uliva nadu, a šta vas najviše frustrira?

Ne frustrira ništa, ne može se sanirati ova rana jednim aspirinom, potrebno je da se lečimo svaki dan, da promenimo navike, svako pojedinačno i uspećemo, potrebno je vreme. U Srbiji je sve naopačke. Pauzirali smo standardne bendovske obaveze, ne zakazujemo koncerte onako ljuto kao pre, nije bend najvažniji dok je zemlja ovako izranjavana.

Dosta smo se posvetili borbi, što kroz ulicu, poslove, prkos. Prepoznaju nas u tome, 15.03. bolje smo se osećali nego bilo kad na sceni. Nadu uliva kolektivna empatija, svi znamo zašto smo tu gde jesmo i prkosimo. Ima nas dosta. A posle, vratiće se koncerti, nove pesme, snimili smo skoro ceo album što se tiče instrumenata, ostaju vokali, strategiju smo potpuno podredili oslobođenju i životu koji uskoro dolazi.

Vazduh miriše na ludilo je transparent sa protesta. Kad biste od nekog drugog hteli da pravite pesmu, od kog bi to bilo. I kakva bi bila ta pesma?

Nosili smo taj transparent na smenu na sve proteste. On je dosta toga proživeo i video. Kada bismo pravili pesmu, bilo bi od one parole „Smeši ti se smeši..“, samo što bi kraj bio malo izmenjen u stilu kljovljenja, a to je „Laura Kljoveši“. Verovatno nešto mejhemovski, crnilo metal. Ali osim transparenta, „Vazduh miriše na ludilo“ je umetnička instalacija i performans umetnice Milice Rakić, koji je nastao još protekle dekade. Ta krilatica je stajala i svetlela ispred bioskopa Balkan i tu smo prvu put videli tu sintagmu. Veliko hvala Milici na ideji, ona je glavni odgovorni za „Vazduh“, igrom slučaja upoznali smo je baš na protestu.

Da li osećate da se među publikom menja svest, da muzika ponovo ima moć da pokrene nešto šire od “like & share”?

Uh, i dalje ne, barem je ponuda nove muzike bila oskudnija zbog stalnih društvenih previranja. Nekako smo ostavili sve te muzičke analize i nije nam više stalo da li će publika da prihvati to što napravimo, hoćemo da sviramo ono što se nama svira i pravi. Mi smo sve kompromise koje smo pravili ostavili na prva dva albuma, sad je samo naša priča. Nadam se da ne deluje ovo nadmeno.

Iza ćoška je i Evrovizija. Vi “sticajem okolnosti“ niste učestvovali na PZE iako ste se prijavili. Iz ove perspektive, kako gledate na sve to, da li ste izbegli metak, dobili reklamu, ili fudbalskim rečnikom – ostaje žal jer niste učestvovali?

Hvala milom Bogu što smo izbačeni sa tog krindž takmičenja. Nama je bilo teško i na prvom sastanku sa njima. Zadatke koje su nam dali za društvene mreže ispunili smo sa teškom mukom, videlo se da mi nećemo moći to da iznesemo. Da je bend ostao u takmičenju, možda bismo se i raspali ko zna, greška je bila i samo prijavljivanje, iako je cilj bio da nastup bude drugačiji od svih nastupa tamo, ali verovatno ne bismo uspeli u toj ideji jer bismo bili cenzurisani. To izbacivanje je najveći dar sa nebesa, ne žalimo nimalo, učinilo nas je boljim i zrelijim ljudima.

Svirate u KST-u, 14. maja sa Vizeljom i Porto Mortom – dosta jak lineup za otvaranje bašte. Kako se spremate, šta da očekujemo od vašeg nastupa?

Prvi sviramo pa moramo da se dokazujemo još jače i kljovimo više nego inače, da ložimo pakao i učinimo svima to veče što nezaboravnijim jer ipak je sreda veče, ujutro se radi prva smena. Biće slično kao u oslobođenom SKC, tamo nam je jako prijalo, grandži, razvaljeno i prljavije nego pre. Promenio nam se i lični opis.

Kad pričamo o nastupu – više volite da ljude izujete iz cipela ili da ih zagrlite pesmom?

Valjda radimo i jedno i drugo, bar nam tako kažu ali lično, molim vas izujte se ovde, hvala!

Ima li novih pesama u pripremi, da li ćemo na koncertu možda čuti nešto što još nije “pušteno u etar”?

Snimljeno je skoro sve, najrokenrolskiji albumu koji imamo o drugom dolasku puberteta sa 30 godina je na nekih 80% muzički, a 40% tekstualno. Ako bude bis publike sviraćemo nama omiljenu pesmu sa albuma “Ada Bojanu”. to je pesma koju smo poklonili Khruangbinu, ali se njima nije svidela pa su nam je vratili nazad.

Šta trenutno slušate u kombiju, studiju ili dok kuvate kafu?

Jeff Buckley, Bob Dylan, Verve, John Frusciante i Creed kad kuvamo pivo.

Za kraj, kako zamišljate idealan letnji dan nakon ispunjenja svih studentskih zahteva?

Košutnjak, RTS studio 8. Snimanje “Šarenice”. Sa Marčelom uživo, a ne plejbek, već uživo! izvodimo “Vazduh miriše na ludilo” na zahtev direktora RTS. Kulturno umetnička društva igraju kolo, gosti jedu lubenice i gibanice, svi srećni, nasmejani, kao u bajci.