Alternativa za Nemačku ponovo ostala kratkih rukava

Alternativa za Nemačku (AfD) očekivano je pretrpela poraze prilikom glasanja za predsednike odbora u novom sazivu Bundestagu. U svih šest odbora u kojima stranka ima pravo da predloži predsednike, njeni kandidati nisu prošli.

U moćnom Odboru za budžet nije izabrana kandidatkinja AfD-a Ulrike Šilke-Cizing, a isto tako su prošli i kandidati te stranke u odborima za pravna pitanja, unutrašnje poslove, rad, finansije i peticije.

Pošto nijedan predsednik nije izabran, članovi s najdužim stažom privremeno su preuzeli rukovođenje odborima. Nijedan od njih nije političar AfD-a.

Aktuelni Bundestag ima 24 odbora. Oni su specijalizovani za različite oblasti i igraju centralnu ulogu u zakonodavnom procesu. U njima sede političari iz različitih poslaničkih grupa u skladu s većinskom strukturom Bundestaga. Oni pripremaju zakonodavne odluke o kojima se kasnije raspravlja na plenarnoj sednici parlamenta. Takođe, konsultuju stručnjake, a sastaju se i radi konsultacija u kriznim situacijama.

Predsednici odbora sazivaju, pripremaju i predsedavaju sastancima, i predstavljaju Odbor. Predsednike mora izabrati većina članova odbora – i zato su im potrebni glasovi drugih poslaničkih grupa.

Bilo je za očekivati

AfD je slično prošla i u prethodnom sazivu Bundestaga. Pošto je stranka smatrala da su joj tako prekršena prava na jednak tretman kao poslaničke grupe, podnela je tužbu Saveznom ustavnom sudu. Presuđeno je, međutim, da je postupak imenovanja interna stvar Parlamenta.

Zato je bilo za očekivati da će poslanici AfD-a ponovo neuspešno proći na izborima za predsednike odbora u novom sazivu Bundestagu. Uoči konstitutivnih sednica odbora, rukovodstvo poslaničke grupe vladajućih Demohrišćana (CDU/CSU) predložilo je svojim članovima da ne podrže kandidate AfD-a. Prvi parlamentarni sekretar poslaničke grupe takođe vladajućih Socijaldemokrata (SPD), Dirk Vize, rekao je: „Danas ne biramo poslanike AfD-a za predsednike odbora.“

Nemačka Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikovala je početkom maja AfD kao „provereno desno ekstremnu“ stranku. Međutim, nakon što je AfD podnela tužbu protiv te klasifikacije, a Služba za zaštitu ustavnog poretka za sada je obustavio njeno sprovođenje iz proceduralnih razloga.

AfD: To je „diskriminacija“

Nakon neuspešnih izbora za predsednike odbora kopredsednica AfD-a Alis Vajdel je rekla: „Mi, kao rukovodstvo stranke AfD i poslaničke grupe, to osuđujemo.“ Vajdel je optužila ostale poslaničke grupe za „diskriminaciju“.

Drugi kopredsednik AfD-a, Tino Krupala, pozvao je ostale stranke da „prekinu s tim igrama“. S „isključivanjem“ AfD-a se mora prestati, s obzirom na, kako je podsetio, deset miliona njenih birača na izborima u februaru.

Demohrišćani, međutim, odbacuju te kritike. „Svaka parlamentarna grupa ima pravo da predstavi svoje kandidate, a njima je potrebna većina“, rekao je potpredsednik poslaničke grupe Sep Miler. „Ne znam šta je tu nedemokratski. Naprotiv: najviše demokratsko dobro je izbor u odgovarajućem odboru“, dodao je Miler.

Predsednici ostalih odbora su izabrani

I dok odbori u kojima pravo da imenuje predsednika pripada AfD-u još uvek čekaju da budu konstituisani, drugi odbori imenovali su nove predsednike.

Političar CDU Armin Lašet novi je predsednik Odbora za spoljne poslove, dok će njegov partijski kolega Tomas Revekamp predsedavati Odboru za odbranu. Bivša kopredsednica SPD-a Saskija Esken sada predsedava Odboru za obrazovanje i porodicu, političar Zelenih Anton Hofrajter ponovo je izabran za šefa Odbora za evropske poslove, a poslanik Levice Lorenc Gesta Bojtin predsednik je Odbora za životnu sredinu.