Jednomesečni prekid vatre u Ukrajini?

Predsednik FrancuskeEmanuel Makron je izjavio za francuski list Le Figaro da je na sastanku nekih zapadnih lidera u Londonu u nedelju (02.03.) formirana „koalicija voljnih“ za Ukrajinu koju će predvoditi Velika Britanija i Francuska. Prva dva hitna sastanka o Ukrajini održana su u Parizu, prvi odmah posle Minhenske bezbednosne konferencije, kada je postalo jasno da SAD značajno menjaju svoju politiku prema Evropi.

Sada London i Pariz predlažu jednomesečni prekid vatre koji bi stvorio prostor za diplomatska rešenja.

Prema Makronu, plan kao prvu meru deeskalacije predviđa „prekid vatre u vazduhu, na moru i kada je reč o energetskoj infrastrukturi“. Kako se čini, za sada time ne bi bile obuhvaćene borbe na frontu u istočnoj Ukrajini.

Makron je objasnio da je prednost takvog ograničenog prekida vatre u tome što bi mogao lakše da se nadgleda. Ne treba zaboraviti, dodao je, da trenutna dužina linije fronta odgovara otprilike udaljenosti između Pariza i Budimpešte.

Prema francuskom predsedniku, tek posle uspešnih pregovora o primirju između Ukrajine i Rusije mogle bi da se pošalju evropske mirovne trupe. Makron je rekao i da su bezbednosne garancije za Ukrajinu od suštinske važnosti.

Zelenski se pomirljivim tonom obraća Vašingtonu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je posle sastanka u Londonu rekao da je informisan o francusko-britanskom predlogu, dodavši da Ukrajina želi mir, ali da su bezbednosne garancije ključ za to. Pre toga je uputio poruku Vašingtonu: „Naravno da smo svesni značaja Amerike, i zahvalni smo za ukupnu podršku koju smo dobili od SAD. Nema dana u kojem nismo osećali tu zahvalnost“.

Zelenski je dodao da je njegova zemlja i dalje spremna na sporazum sa Vašingtonom o retkim metalima. „Svejedno šta se dogodilo, naša je politika da ostanemo konstruktivni“, rekao je Zelenski za više britanskih medija. Dodao je da će sporazum biti potpisan kada obe strane budu spremne za to.

Prethodno su generalni sekretar NATO Mark Rute Rute i poljskipredsednik Andžej Duda u odvojenim izjavama pozvali Zelenskog da ponovo uspostavi komunikaciju sa Trampom

MMF i Britanija: Novac za Ukrajinu

Britanski premijer Kir Starmer je najavio da će Ukrajini staviti na raspolaganje skoro dve milijarde evra, kako bi Kijev kupio 5000 britanski protivvazdušnih raketa.

Velika Britanija je još u subotu potsiala sporazum sa Ukrajinom o kreditu od 2,74 milijardi evra. „Taj novac će biti uložen u proizvodnju oružja u Ukrajini“, napisao je Zelenski na platformi X i dodao da će biti vraćen prihodima od zamrznute ruske imovine. „To je prava pravda – onaj ko je započeo rat mora za njega i da plati.“

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Ukrajina postigli su dogovor kojim se omogućava isplata dodatnih 400 miliona dolara. To je objavljeno u petak, tokom posete Zelenskog Vašingtonu, tokom koje došlo svađe sa Trampom.

„Ekonomski rezultati Ukrajine ostaju solidni“, uprkos „teškim uslovima“, navodi u saopštenju MMF. Postignutim sporazumom ukupno odobrena sredstva za Ukrajinu povećana su na 10,1 milijardu dolara. Ukupno je u okviru četvorogodišnjeg paketa pomoći predviđeno 15,5 milijardi dolara.

Poruka iz Londona: Ne više reči nego dela

Inače, na sastanku u Londonu su pored domaćina, britanskog premijera Kira Starmera učestvovali lideri niza zemalja kao što su predsednik Francuske Emanuel Makron, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao i premijer Kanade Džastin Trudo, ali i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen te ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan.

Sastanak je bio planiran pre nego što je došlo do svađe tokom susreta Trampa i Zelenskog u Beloj kući. Okupljeni lideri su se izjasnili za solidarnost sa Ukrajinom.

Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da se Evropa nalazi na istorijskoj prekretnici. On je naglasio da će Evropljani morati da ponesu glavni teret, ali i da neće moći bez SAD. U opticaju je ideja da bi Amerikanci mogli da daju garancije da će intervenisati u slučaju potrebe. Vašington se o tome do sada nije izjasnio. U oblastima kao što je logistika, vojno-obaveštajne informacije i izviđanje, Evropljani su svakako upućeni na SAD.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u Londonu rekla da Ukrajina i posle rata mora da bude sposobna da se brani, mora da postane „čelično bodljikavo prase koje nije probavljivo za potencijalne napadače“. Ona je dodala da se i Evropljani moraju hitno naoružati te da će o tome biti reči na samitu EU koji je zakazan za 6. mart.

Mađarska preti blokadom na samitu EU

Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je EU da započne direktne pregovore s Rusijom o prekidu vatre u Ukrajini. Takođe je zapretio blokadom mogućih novih napora za podršku Ukrajini.

U pismu predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, Orban je naveo da ne može da podrži zajedničku izjavu evropskih lidera planiranu za četvrtak. Prema njegovim rečima, postoje „strateške razlike u pristupu prema Ukrajini koje se ne mogu prevazići nacrtima ili komunikacijom“.

To znači da je malo verovatno da će EU na vanrednom samitu u četvrtak usvojiti nove mere podrške Ukrajini. Spoljna služba EU prvobitno je predložila da se na sastanku postigne osnovni dogovor o novom paketu vojne pomoći za Ukrajinu.

Pozicija Nemačke

Nije jasno kakvu će ulogu Nemačka ubuduće imati u politici prema Ukrajini. Kancelar Olaf Šolc, čiji mandat uskoro ističe, bio je suzdržan u izjavama nakon susreta u Londonu. Šolc je zahtevao prekid bombardovanja da bi moglo da dođe do obustave vatre. On je dodao da će Ukrajina i posle rata dobijati podršku „daleko preko ekonomskih potencijala zemlje“. Osim toga Šolc je rekao da treba odbiti ruske zahteva kao što je postavljanje proruske vlade i demilitarizacija Ukrajine.

Ministarka spoljnih poslova u odlazećoj vladi, političarka Zelenih Anelena Berbok je izjavila za nemačke medije da se zalaže za pristupanje Nemačke „koaliciji voljnih“, zahtevajući da se obećane tri milijarde evra koje su trenutno blokirane u prelaznom periodu između vlada konačno isplate Ukrajini.

Preduslov za to je reforma ustavnog limitiranja državnog zaduživanja. Kopredsednik nemačkih socijaldemokrata Lars Klingbajl je zahtevao tesnu saradnju i dogovor sa Vašingtonom. „Moramo da budemo duboko usidreni u transatlanskom odnosu i da Amerikancima stalno šalemo signal da hoćemo da zajednički delujemo“, rekao je on. Ali je dodao da je uveren kako je „kucnuo čas Evrope“ koja mora da krene napred u odbrambenoj i bezbednosnoj politici.