Od uslova Moskve do stava Kijeva: Šta može da se očekuje od mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine u Istanbulu?

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da se u četvrtak obnove pregovori sa Ukrajinom u Istanbulu, tri godine nakon što su dve strane tamo održale neuspešne razgovore u prvim nedeljama invazije.

Predlog je usledio kao odgovor na inicijativu koju podržava Zapad za tridesetodnevno primirje, koje Moskva još uvek nije prihvatila.

Pomoćnik Kremlja, Jurij Ušakov, izjavio je u nedelju da novi pregovori u Istanbulu moraju uzeti u obzir ishode pregovora iz 2022. godine, ali i da odražavaju trenutnu situaciju „na terenu“, podseća Moskovski tajms (The Moscow Times).

Evo šta treba znati uoči četvrtka.

„Pripreme Rusije za pregovore sa Ukrajinom u Istanbulu se nastavljaju“, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov na brifingu za medije.

Kada je reč o imenima, Peskov je rekao novinarima da će imena predstavnika Rusije na predstojećim razgovorima sa Ukrajinom 15. maja u Istanbulu biti objavljena čim ruski predsednik Vladimir Putin to bude smatrao neophodnim.

S druge strane, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski će učestvovati na razgovorima o Ukrajini samo ako i Putin bude prisutan, izjavio je danas najviši savetnik ukrajinskog lidera Mihail Podoljak za Rojters, izazivajući Kremlj da pokaže da je iskreno zainteresovan za mir.

Stav Kijeva

Podsetimo, Ukrajina i njeni saveznici pozvali su Moskvu da pristane na potpuno i bezuslovno tridesetodnevno primirje koje je trebalo da počne u ponedeljak. Iako Kremlj još nije odgovorio na predlog o primirju, Kijev je saopštio da je Rusija tokom noći u ponedeljak ispalila više od 100 dronova.

Predsednik Zelenski potom je dodatno podigao ulog rekavši da će „čekati Putina u Turskoj u četvrtak. Lično“.

„Nemamo apsolutno nikakav problem da učestvujemo u pregovorima – spremni smo za bilo koji format“, rekao je Zelenski u nedelju.

Ova izjava predstavlja zaokret u odnosu na raniji stav Zelenskog. U jesen 2022. godine, on je potpisao dekret kojim se efektivno zabranjuju pregovori sa Putinom.

„Jasno je da je to nemoguće sa sadašnjim predsednikom Rusije. On ne razume dostojanstvo ni poštenje. Zato smo otvoreni za dijalog sa Rusijom – ali samo sa drugim predsednikom Rusije“, rekao je ukrajinski lider 2022. godine.

Uslovi Moskve

Putin je predložio direktne pregovore u Istanbulu u izjavi objavljenoj u ranim jutarnjim satima u subotu, nekoliko sati nakon što su Kijev i lideri Francuske, Nemačke, Britanije i Poljske pozvali Moskvu da prihvati bezuslovno tridesetodnevno primirje – ili da se suoči s novim sankcijama.

Putin je izjavio da je „posvećen ozbiljnim pregovorima sa Ukrajinom“ i da želi razgovore koji bi „otklonili osnovne uzroke sukoba i uspostavili trajni mir“.

Tvrdio je da Moskva nikada nije odbila dijalog s Kijevom i da je ukrajinska strana prekinula pregovore u Istanbulu u martu 2022.

Takođe je optužio zapadne saveznike Ukrajine da žele „nastavak rata s Rusijom“ i osudio evropske „ultimatume“ i „antirusku retoriku“.

Šta je bilo na stolu u Istanbulu 2022?

Ruski i ukrajinski pregovarači održali su nekoliko rundi direktnih pregovora u Istanbulu u prvim nedeljama rata 2022. godine, ali su razgovori propali do maja.

U tri godine od početka ruske invazije, desetine hiljada ljudi je poginulo, a milioni su bili primorani da napuste svoje domove. Ruska vojska sada kontroliše oko petinu ukrajinske teritorije, uključujući Krim, anektiran 2014.

Pregovarački proces iz 2022. godine doveo je do objave zajedničkog saopštenja, ali nije rezultirao sporazumom.

Prema nacrtu Istanbulske izjave iz 2022. godine, u koji je Rojters imao uvid, Ukrajina bi pristala na trajnu neutralnost u zamenu za međunarodne bezbednosne garancije od strane pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, kao i drugih zemalja uključujući Belorusiju, Kanadu, Nemačku, Izrael, Poljsku i Tursku.

Ukrajina je privremeno pristala na nenuklearnu neutralnost i odricanje od članstva u NATO-u u zamenu za bezbednosne garancije. Te garancije bi obavezivale SAD i njene saveznike da direktno stupe u rat sa Rusijom ukoliko bi Rusija ponovo izvršila invaziju na Ukrajinu, preneo je Rojters.

Prema istom izveštaju, nacrt iz 2022. godine uključivao je i odredbe koje bi olakšale potencijalno pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, dok je Rusija tražila ograničenja u ukrajinskim vojnim sposobnostima i ukidanje zakona koje je smatrala diskriminatornim prema ruskom govornom stanovništvu.

Zašto su pregovori u Istanbulu 2022. propali?

U maju 2022. Ukrajina je saopštila da su pregovori između Kijeva i Moskve obustavljeni jer „Rusija i dalje ne razume posledice rata“.

U junu iste godine, Rusija je potvrdila da je „sve stalo“ nakon što je Moskva u aprilu predala nacrt predloga, na koji Ukrajina nije odgovorila.

Otkrivanje masovnih ubistava civila u predgrađu Kijeva – Buči – početkom aprila 2022, za koje se široko smatra da su delo koje su počinile ruske snage tokom povlačenja (što Moskva negira i naziva „provokacijom“), označeno je kao prelomna tačka koja je osujetila pregovore u Istanbulu, učinivši dalje razgovore politički neprihvatljivim za ukrajinsku stranu.

U intervjuu iz novembra 2023. godine, David Arahamija, koji je predvodio ukrajinsku delegaciju na mirovnim pregovorima 2022, tvrdio je da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson savetovao Kijev da ne nastavi pregovore, već da „samo nastavi da se bori“.

Prema Arahamiji, ukrajinski zvaničnici su se takođe pribojavali da Rusija neće poštovati eventualni dogovor, te su bili nevoljni da pristanu na ustavne promene koje bi ugrozile težnju zemlje ka članstvu u NATO – tvrdnju koju je predsednik Zelenski kasnije odbacio.

Zelenski je ove godine izjavio da su pregovori iz 2022. propali zbog ruskih „ultimatuma“ – uključujući zahtev za njegovom ostavkom i smanjenje ukrajinske vojske na 50.000 vojnika.

S druge strane, Rusija je 2022. tvrdila da Ukrajina iznosi uslove za pregovore koji su „nerealni i neprihvatljivi“.