Vladimir Putin, Foto: EPA-EFEKako se približavao pravoslavni Uskrs, predsednik Rusije Vladimir Putin povukao je poznat potez: pozvao je na prekid vatre u Ukrajini. Na prvi pogled, to bi moglo delovati kao gest dobre volje — kao znak poštovanja tradicije, mira i verskog obeležavanja.
Međutim, ispod te spoljašnje slike krije se proračunati pokušaj da se manipuliše međunarodnim narativom, posebno ciljajući predsednika SAD Donalda Trampa i njegovu administraciju, piše u analizi The Mocsow Times.
Ovaj uskršnji prekid vatre nije odstupanje od ruske strategije, već njen produžetak.
Rusija je i ranije najavljivala privremena primirja oko Božića i drugih pravoslavnih praznika. Ti gestovi, međutim, nikada nisu ispoštovani.
Nijedna strana nije poštovala božićno primirje koje je Putin promovisao tokom pravoslavnog praznika 2023. godine, a koje su ukrajinske vlasti tada nazvale „ciničnom zamkom“.
Tzv. primirje oko energetske infrastrukture, koje je u poslednjim mesecima promovisao predsednik SAD Donald Tramp, više puta je prekršeno ruskim raketnim i dron napadima. Nekoliko nedelja nakon njegovog početka, Rusija se povukla iz sporazuma.
Kao što smo već videli, ukrajinski gradovi ostajali su pod vatrom čak i dok su ruske diplomate izjavljivale da je na snazi privremeni mir. Predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu da je samo ovog vikenda prekršila primirje čak 3.000 puta.
Ovakav obrazac ukazuje na nešto dublje: Rusija ne pokušava da okonča rat, već da ga predstavi u političkom svetlu, posebno za strane posmatrače. Prekidi vatre postaju oružje dezinformacije, a ne diplomatije.
Oni nisu osmišljeni da pomognu ukrajinskim civilima ili promovišu humanitarnu dobru volju, već da predstave Ukrajinu kao tvrdoglavu stranu koja odbija mir.
U tom kontekstu se uklapa i uskršnje primirje. To je poruka. Ne Ukrajini, već Trampu i američkom političkom establišmentu.
Od kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, Putinove poruke postale su oštrije nego ikada. Ruski predsednik nudi prekid vatre ne kao iskren pokušaj deeskalacije, već kao strateški gest – predstavu čiji je cilj da prikaže Rusiju kao „razumnog“ aktera, spremnog na pregovore, dok je Ukrajina ta koja, navodno, produžava sukob.
Ovo dolazi samo nekoliko dana nakon što je državni sekretar Marko Rubio najavio da će se SAD povući iz mirovnog procesa ako uskoro ne bude napretka.
Poruka je jasna: ako Ukrajina nastavi da se bori tokom proglašenog primirja, Rusija će tvrditi da su Kijev i, posredno, njegovi zapadni saveznici ti koji ometaju mir. To je klasična kremaljska dezinformacija, usmerena ka stvaranju sumnje i podela unutar američke vlade i javnog mnjenja.
Putin ne traži mir. On kupuje vreme na bojnom polju dok signalizira Vašingtonu da je „spreman“ za pregovore.
Svaki ruski pokušaj primirja do sada imao je taktičku funkciju: kupovinu vremena, prenaoružavanje i konsolidaciju položaja. Vojni analitičari i ukrajinske snage znaju da te pauze nisu znak deeskalacije – već operativna pauza za pripremu sledećeg talasa agresije.
U otprilike 24 časa nakon što je Putin objavio uskršnje primirje, borbe su se nesmetano nastavile duž većeg dela linije fronta.
Iako je zabeleženo manje artiljerijske vatre u Donbasu, nije bilo gotovo nikakvih promena u intenzitetu sukoba u ruskim regionima Kursk i Belgorod, kao ni u ukrajinskim oblastima Harkov i Zaporožje.
Još važnije, međutim, jeste to da Putinovo primirje nije prvenstveno usmereno na bojno polje, već direktno na Zapad.
Kremlj je svestan političkih pritisaka sa kojima se suočava Trampova administracija. Prikazujući sebe kao stranu otvorenu za kompromis, Moskva pruža političko pokriće onima u Vašingtonu koji žele povlačenje.
Uostalom, iz Trampove perspektive, ako Rusija nudi primirje, a Ukrajina ga odbija ili krši, zašto bi SAD nastavljale da troše milijarde dolara na vojnu pomoć?
To je pažljivo osmišljena zamka i tip narativnog rata u kojem je Kremlj izuzetno vešt. Moskva već ima Trampovu pažnju, pri čemu Stiv Vitkof putuje između Vašingtona i Moskve, prenoseći Putinu blisku viziju mira Trampu – viziju koja ne uzima u obzir ukrajinske interese ni suverenitet.
Kroz ovu uskršnju „pauzu“, Putin efikasno kupuje vreme lažnom dobrom voljom.
U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici odavno su svesni opasnosti jednostranih ili neiskrenih primirja. Svaka pauza koju Moskva proglasi biva praćena obnovljenim nasiljem, većim razaranjem i dubljim cinizmom.
Ukoliko bi Ukrajina pristala na primirje, to bi Rusiji omogućilo da dovede više snaga i oružja na liniju dodira bez straha od dronskih napada.
Za Ukrajinu, prihvatanje primirja koje nameće Rusija nije samo opasno već često i samoubilačko. Ipak, ako ne prekine svoje odbrambene akcije, deluje kao da se protivi miru – barem u očima američke administracije.
Ono što sada najviše zabrinjava jeste rizik da Vašington upadne u tu zamku.
Ukrajina ne može da se brani bez stalne međunarodne podrške, posebno one iz Sjedinjenih Američkih Država. Nejedinstvo unutar Evropske unije otežava da se SAD zamene kada je reč o oružju i humanitarnoj pomoći.
Ako Tramp pogrešno protumači Putinov gest kao iskren, ili ga iskoristi kao opravdanje za povlačenje američke pomoći, posledice po Ukrajinu biće katastrofalne.
Ovo uskršnje primirje nema za cilj da zaštiti živote. Njegov cilj je da produži rat – ali pod ruskim uslovima. Ono daje Putinu i prostor i narativ koji su mu potrebni da preokrene priču i pobedi u političkoj bici u Vašingtonu.
Istinski mir u Ukrajini neće doći kroz privremene gestove ili marketinške trikove. Doći će kroz poraz ruske agresije, obnovu ukrajinskog suvereniteta i kroz shvatanje da je rat – kada se prerušava u mir – i dalje rat.
Tramp bi trebalo da vidi ovo primirje onakvim kakvo jeste: kao zamku. Ostaje da se nadamo da neće upasti u nju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
