Grlić Radman o odšteti hrvatskim državljanima: Nije nam važan iznos za Morinj, već priznanje i satisfakcija

„Agresiju na Republiku Hrvatsku potvrdili su međunarodni sudovi. Moramo otvoreno govoriti o stradanjima, o Dubrovniku, pljačkanjima i bombardovanjima, suočiti se s prošlošću da bismo gradili bolju budućnost. Novi naraštaji moraju znati šta je bilo kako se takvo nešto ne bi ponovilo“, kazao je on odgovarajući na pitanje novinara da li su blizu dogovora o isplati logoraša u Morinju, i da li je tačno da je reč o sumi od 17 miliona evra.

Odgovarajući na pitanje da li je Crna Gora spremna isplatiti odštetu, crnogorski ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović je rekao da stvari posmatra sa druge strane.

Što se tiče obeštećenja, gledam na to kao deo evropske vizije Crne Gore da postane članica EU. Suočavanje s prošlošću i dobri bilateralni odnosi su važni. Vlada Crne Gore, na čelu sa Milojkom Spajićem, jasno šalje poruku o unapređenju odnosa s Hrvatskom. Ostalo ćemo dogovoriti za stolom u interesu obe države, poručio je Ibrahimović.

O pregovorima Crne Gore i Hrvatske o odšteti za nekoliko stotina hrvatskih državljana koji su bili u Morinju, pisale su podgoričke Vijesti po nezvaničnim informacijama.

Iz ministarstva spoljnih poslova juče nisu odgovorili na pitanja tog lista o čemu su se radne grupe dogovorile i o kolikim odštetnim iznosima se radi.

Vanda Babić Galić, posebna savetnica ministra spoljnih poslova Hrvatske, odgovorila je u četvrtak Vijestima da pregovori radnih grupa o odšteti traju i stavovi sada „u fazi brušenja“.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je izjavio da „evropska budućnost Crne Gore ne sme biti talac zaborava prema našim žrtvama i političke selektivnosti“.

On je to rekao povodom informacije da su radne grupe ministarstava spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske u fazi postizanja dogovora o odšteti.

„Takođe, ne bismo voleli da je u kontekstu pregovora koji se vode o vansudskim naknadama za zatočenike logora Morinj, zapravo reč o kompenzaciji za usvajanje Rezolucije o Jasenovcu. Dodatno, kada bi Crna Gora istinski vratila fokus na EU integracije i reforme, onda bi pokazala istu odgovornost i prema svojim građanima koji su prošli kroz patnje i nepravdu – poput zatočenika iz logora Lora (iz istog perioda) i njihovih porodica“, navodi se u saopštenju.

Logor Morinj je formiran 3. oktobra 1991. godine, a zatvoren 1992. godine.

Kroz logor Morinj prošlo je 292 zatvorenika. Prema nezvaničnim informacijama, od posledica torture, preminulo je osam ljudi.

Sudski proces za Morinj započet je 2007. godine, a Apelacioni sud Crne Gore je u aprilu 2014. godine potvrdio osuđujuću presudu kojom su četvorica bivših rezervista JNA osuđena za zlostavljanje hrvatskih zarobljenika u tom logoru 1991. i 1992. godine.

Osuđeni su od dve do četiri godine zatvora.