Rumunski analitičar: Izbori bili vapaj za pomoć, dužnost novog predsednika da ujedini celu zemlju

„Imali smo značajan porast izlaznosti, sa 53% u prvom krugu na skoro 65% odsto. Ova dodatna mobilizacija je zapravo omogućila da Dan bude izabran za predsednika Rumunije. I s obzirom na sve narative o porastu radikalne desnice i frustracijama rumunskih birača, ono što se juče dogodilo bilo je, zapravo, veliko iznenađenje i potvrda za one koji veruju da se evroatlantski put Rumunije ne sme dovoditi u pitanje“, izjavio je u emisiji Global Fokus, Kostin Čobanu, analitičar iz Rumunije.

N1: Znamo da je rumunska vlada pala, ali gospodin Dan će sada imenovati novog premijera. Da li će to biti stabilna politička situacija ili možemo očekivati da Simion i Đorđesku pokušaju nešto da učine da dobiju vlast u parlamentu?

„Radikalne desne snage kontrolišu samo oko jedne trećine rumunskog parlamenta. Dakle, mogla bi postojati stabilna većina od četiri stranke. Ali treba uzeti u obzir da su glavne stranke u Rumuniji socijaldemokrate i liberali ozbiljno oslabljene rezultatima predsedničkih izbora. Imali su zajedničku koaliciju i nisu uspeli da kvalifikuju svog kandidata za drugi krug. Sada se postavlja pitanje šta će Socijaldemokratska partija da učini? Oni su najznačajnija stranka, da li će ostati na vlasti ili podržati novu vladu iz opozicije? Dan je pomenuo mogućnost vanrednih izbora, ali neće biti lako upravljati koalicijom od četiri partije, sudeći po nedavnoj rumunskoj istoriji. Ipak, kako sam rekao, ne izgleda da postoji apetit za nove izbore u Rumuniji i ima mnogo toga da se uradi, posebno u stabilizaciji ekonomije, jer Rumunija ima značajan budžetski deficit“, naveo je Čobanu.

N1: Jedna od glavnih briga bila je ekonomska situacija i životni standard tokom ovih izbora. Ali ono što je bilo zanimljivo jeste da je dijaspora iz Rumunije glasala u velikom broju za Simiona. Čak su pominjali da bi se vratili u Rumuniju ako on pobedi. Mislite li da je to zaista moguće, da bi se svi ili većina njih vratili? I ako bi se vratili, gde bi se vratili, u kakvu zemlju?

„Postoji ogromno nezadovoljstvo među rumunskom dijasporom prema političkom establišmentu. U nekim trenucima dijaspora je glasala za umerenije stranke, ali ovoga puta su glasali za ovu radikalnu opciju. Ipak, treba uzeti u obzir da smo imali istorijski rekordan odziv dijaspore. Prvi put je broj glasova iz dijaspore premašio milion. Bilo je 1,6 miliona Rumuna koji su glasali iz inostranstva, što je činilo oko 14 odsto ukupne izlaznosti. Ali učinak Simiona među dijasporom bio je slabiji u poređenju s onim od pre dve nedelje. Pre dve nedelje je osvojio 61 odsto glasova, a sada je oko 55–56%, tako da nije bilo samo mobilizacije među onima koji podržavaju ideje Simiona, već i među onima koji su istinski posvećeni stabilnoj i postepenoj promeni. Ovi izbori su zapravo bili izbor između dve vrste promena – radikalne i umerene. I izgleda da su Rumuni izabrali ovu drugu“, objašnjava analitičar.

N1: Znamo da su prvi izbori poništeni zbog ruskog mešanja. Šta se desilo na ovim izborima? Da li smo videli nešto slično? I da li je postojala mogućnost da se Rumunija okrene ka Rusiji?

„Mislim da ovi izbori nisu bili o geopolitici, o Istoku protiv Zapada. Mislim da su više bili o nezadovoljstvu prema glavnim političkim strankama i njihovom učinku. O osećaju kod mnogih Rumuna da ih te stranke ne predstavljaju. To je bio vapaj za pomoć, posebno s obzirom na učinak prethodne vlade i ponašanje dosadašnjih lidera. Mislim da su izbori bili slobodni i fer. Bila je to prilika za Rumuniju da obnovi poverenje u svoju demokratiju nakon traume poništenja izbora. Nije bilo većih izbornih incidenata. Imali smo jasnog pobednika, s obzirom na brojanje glasova, i Simion je priznao poraz. Mislim da Rumunija sada može da ide napred, da se fokusira na ekonomska i društvena pitanja, sa obnovljenim poverenjem u izborni proces. Naravno, postoje podele u rumunskom društvu, i trebaće vremena da se te rane zaleče. To je sada dužnost novog predsednika, da ujedini celu zemlju“, smatra Čobanu.

N1: Evropa je osetila prilično olakšanje posle rezultata u Rumuniji, ali i u Poljskoj. Rumunija ostaje stabilna na svom putu ka EU i NATO, ali i u odnosima prema Ukrajini, zar ne?

„Da. Ne treba očekivati velike promene u spoljnopolitičkom kursu Rumunije. Mislim da će gospodin Dan nastaviti put koji su zacrtali prethodni predsednici i koji je nastavio predsednik Johanis. Tako da ćemo i dalje gledati svetu trojku rumunske spoljne politike: EU, NATO i partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, i to će se nastaviti i u budućnosti. To neće biti dovedeno u pitanje. Sve nijanse i upozorenja koja su bila deo kampanje gospodina Simiona nisu prisutna u diskursu Dana, tako da nema iznenađenja u pogledu spoljne politike nakon izbora gospodina Dana za predsednika Rumunije“, zaključio je Kostin Čobanu, analitičar iz Rumunije.