Svi su tu – Vučić, Zelenski, Erdogan, Merc, Rute, Orban, Fon der Lajen…: Samit Evropske političke zajednice u Tirani i brojne kritike na račun Putina (FOTO, VIDEO)

Ovo je prvi samit EPZ na Zapadnom Balkanu, što je od izuzetnog značaja za Albaniju, ali i za region.

Centar Tirane je zatvoren, vidljivo je prisustvo velikog broja policajaca i obezbeđenja.

Takođe, mnoge medijske ekipe nalaze se u Hotelu Internešenal Tirina.

Samitom su kopredsedavali albanski premijer Edi Rama i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je posetom Tirani i učešćem na samitu završio zapadnobalkansku turneju.

Na samitu je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Nisam dobio pismeni zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Ni u pisanoj, ni u usmenoj formi…, ni od jedne nadležne institucije, izgleda“, izjavio je Vučić novinarima u odgovoru na pitanje o tome kako vidi najavu radikalizacije studentskih protesta, s obzirom na to da još nije izašao u susret njihovom zahtevu.

„Što ih je manje, što brže propadaju, nervoza je sve veća“, rekao je Vučić novinarima.

Samitu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef NATO-a Mark Rute, premijer Poljske Donald Tusk, nemački kancelar Fridrih merc, premijer Mađarske Viktor Orban, predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, britanski prmijer Kir Stramer, predsednica Kosova Vljosa Osmani, itlijanska premijerka Đorđa Meloni, premijer Hrvatske Andrej Plenković, premijer Slovačke Robert Fico, predsednik Crne Gore Jakov Milatović…

Rama je dočekao i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a potom je došao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji nije dao iuzavu novinarima već je prošao direktno u zgradu gde s održava samit.

Poslednji je došao francuski predsednik Emanuel Makron. Ni on nije želeo da odgovara na novinarksa pitanja.

Ceremonija je počela uz plesnu numeru koju su pratile fotografije iz istorije Albanije, a program otvaranja nastavljen je izvedbom nacionalne igre, a potom i prikazima savremene Albanije uz gusle i violinu i nastup plesne trupe.

Scenografija i efekti bili su u crvenoj i crnoj boji, odnosno bojama zastave Albanije.

Na kraju zvaničnog dela otvaranja samita, prikazani su likovi lidera i liderki kao mala deca koja su govorila „dobro došli u Albaniju“.

Pre zajedničkog fotografisanja, počeo je jak pljusak u Tirani, te je kiša malo poremetila čuvenu „family photo“. Ipak su uspeli da se fotografišu.

Inače, britanski premijer Stramer je novinarima rekao da su događaji od juče i noćas u vezi sa ratom u Ukrajini „dokaz da Putin nije ozbiljan“ kada je reč o postizanju mira.

„Moramo da imamo apsolutno zajedništvo sa saveznicima. Ako ne bude prkida vatre onda mora biti sankcija Rusija. Danas je važna prilika da budemo ovde zajedno“, naveo je Stramer.

Putina je kritikovala i Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajen je poručila da „moramo da izvršimo pritisak na predsednika Putina da bi i on poželeo mir“.

Rute rekao je da je Putin napravio grešku što je na sastanak o miru sa Ukrajinom poslao niže rangiranu delegaciju, da je sada sav pritisak na Putinu i da je „lopta u njegovom dvorištu“, da mora da pokaže da želi mir.

Plenković je rekao da nije iznenađen što Putin nije došao na pregovore u Istanbul, te naglasio da  svaki korak koji ide ka prestanku ratnih operacija je pozitivan, „ali konačno rešenje ne može biti to da Rusija bude nagrađena ukrajinskim teritorijama“.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da će se naredne nedelje razgovarati o tome kako da se pristupi dijalogu Beograda i Prištine.

„Očekujemo normalizaciju odnosa. Juče sam pričala sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem, kao i sa predsednicom (Kosova Vjosom) Osmani o tome šta moćemo da uradimo. Naredne nedelje ćemo videti kako da pristupimo“, rekla je Kalas novinarima pred Samit Evropske političke zajednice.

Ona je rekla da Albanija dobro napreduje u procesu evrointegracija i da je sada politički momentum za proširenje i da to nije neophodno samo za Zapadni Balkan, već i za EU.

I Kalas je kritikovača ruskog predsednika, te naglasil da Putin „igra igre“.

Vjosa Osmani ponovila je pre Samita poziv da se Kosovu ukinu mere koje je uvela Evropska unija.

„Samit Evropske političke zajednice u Tirani dobra je prilika da se Crna Gora, pred 50 evropskih lidera, promoviše kao najnaprednija država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU)“, kazao je crnogorski predsednik Jakov Milatović.

On je novinarima uoči početka Samita rekao da se taj skup prvi put održava u nekoj od država Zapadnog Balkana

„Ovo je izuzetno važna platforma, posebno za države koje nijesu članice EU, pa je danas prilika da dodatno u otvorenom razgovoru sa zemljama članicama Unije radimo na onome što je jača Evropa“, ocenio je Milatović, prenose Vijesti.

Inače, ovaj samit EPZ održava se u vreme kada globalni rast tenzija, hibridne pretnje, ekonomska prinuda i tehnološki poremećaji zahtevaju koordinisaniji evropski odgovor.

Lideri evropskih zemalja u Tirani su prvu plenarnu sednicu posvetili bezbednosti i zajedničkoj viziji budućnosti Evrope.

Zelenski je rekao da se rat mora završiti što je pre moguće.

Svi znate, naveo je, da ove nedelje imamo velike šanse da okončamo rat da je Putin došao u Tursku.

“Ruska delegacija koja je stigla u istanbul je na niskom nivou. Naš prioritet je da se odmah prekine vatra. Ukrajinska delegacija ima mandate da donese odluke. Vidimo da se Rusija nie promenila od 2022. Rade sve što mogu da od sastanka u Istanbulu naprave prazan proces. Svet mora da reaguje, uključujući sankcijama, ako ruska delegacija ne učini ništa da se proglasi prekid vatre”, rekao je Zelenski.

Znamo svu, dodao je, ko donosi glavne odluke u Rusiji, aludirajući na Putina.

„Predsednik Tramp želi da se zaustavi ovaj rat“, posetio je Zelenski, dodajući da je uloga i podrška EU ogromna.

Antonio Košta je rekao da je posle Drugog svetskog rata izgrađen globlani poredak koji nije perfektan, ali koji pruža solidnu osnovu za prosperitet Evrope.

„Taj poredak je potkopala ruska agresija na Ukrajinu“, naveo je Košta.

Košta je naveo da Evropa treba da udruži snage kako bi donela mir u Ukrajini, ali i da više investira u svoju odbranu, i da kreira odnose za rešenje problema na Bliskom istoku.

Meloni je je rekla da „mi želimo mir, Volodimir Zelenski želi mir, a sada smo mogli da vidimo ko je stvarno spreman da sedne za pregovarački sto, a ko ne“.

„Ipak, to ne znači da treba da odustanemo od pokušaja da dođemo do mirovnog sporazuma. Mi smo spremni da uradimo sve što treba za taj cilj“, navela je ona.

Merc je naveo da su svi odlučni da podrže Ukrajinu jako – ekonomski, finansijski i vojno.

Rekao je i da je nemačka zahvalna SAD za sve što su Amerikanci uradili u Drugom svetskom ratu.

„Moramo da učinimo sve kako bi smo sačuvali Amerikance na našoj strani“, naglasio je Merc.

„Danas je Evrop budna“, poručila je Ursula fon der Lajen, dodajući da je stari kontinent jači i pored brojnih kriza.

Navela je da tri duge godine „demonstriramo našu ujedinjenost“, a što se tiče rata u ukrajini, istakla je da “radimo na novim sankcijama Rusiji”.

Premijerka Danske Mete Frederiksen istakla je na završnoj konferenciji da se proces proširenja EU kreće napred i da je važno da se nastavi, a premijer Albanije Edi Rama rekao je da je proces zasnovan na zaslugama i da svaka zemlja mora da uradi ono što treba.

„Za nas je važno da imamo Agendu da zatvorimo poglavlja do 2027. godine. Evropska komisija je tu da nam pomogne, a EU je tu da posmatra. Momentum je fantastičan za proširenje, a mi moramo da to iskoristimo i idemo napred“, rekao je Rama, prenosi FoNet.

On je naveo da Evropa predstavlja tržište od 600 miliona ljudi i da je posao političara da taj potencijal iskoriste kako u korist građana.

Frederiksen je istakla da se Evropa suočava sa mnogo izazova i da bezbednost mora biti na prvom mestu, jer je Rusija pretnja svima, ne samo Ukrajini i da je naoružavanje važno.

Ona je istakla da se Evropa mora osloboditi ruske nafte i gasa i preći na čistu energiju.

„Nadam se da ćemo se još više u NATO posvetiti da obnovimo oružje za celu Alijansu“, rekla je Frederiksen i ocenioa da ako zemlje nisu voljne da se brane, onda su slabe.

Rama je rekao da nije protiv ideje o investiranju u sopstvene sposobnosti Evrope da se brani, ali da veruje da druga strana priče mora da bude u vezi sa spsobnošću da Evropa gura mir i da sem teritorije treba braniti dušu i budućnost Evrope.

Evropska politička zajednica je neformalni diplomatski forum nastao 2022. na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona kao direktan odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu.

Taj format nije u sklopu EU, niti je zamena za članstvo u Uniji, već je forum za razgovore koji nema stalno sedište ili sekretarijat i koji ne proizvodi konkretne rezultate.

Do sada je održano pet samita, u Češkoj, Moldaviji, Španiji, Velikoj Britaniji i Mađarskoj.

Naredni samit Evropske političke zajednice biće održan u Kopenhagenu.