„Toliko o tome da će snažna Trampova ličnost naterati Putina“: CNN i Gardijan o razgovoru američkog i ruskog predsednika

Trampov naširoko najavljivani telefonski razgovor sa ruskim kolegom u ponedeljak uglavnom je samo istakao koliko je daleko bilo kakav proboj ka miru.

Štaviše, gledajući unapred, postavio je nova pitanja o tome koliko Tramp zapravo želi da se uključi i dodatno produbio transatlantske podele oko načina okončanja rata.

Ukrajina i njeni evropski partneri zalažu se za primirje od 30 dana kako bi se otvorio prostor za početak pregovora o trajnom mirovnom sporazumu.

Moskva to odbija, insistirajući na neposrednim pregovorima o konačnom dogovoru. Pošto bi taj proces mogao da potraje mesecima, izgleda kao varka kojom Rusija želi da nastavi ofanzive u kojima stradaju nevini civili.

Tramp je, najavljujući posle razgovora s Putinom da će Ukrajina i Rusija sada voditi pregovore „samo kako one to mogu“ o primirju i na kraju o okončanju rata, dok borbe još traju, stao na stranu svog prijatelja iz Kremlja.

U ponedeljak je Tramp dodatno uneo nejasnoću u ionako sve slabije napore za postizanje mira. Nije učinio ništa da opovrgne raniju izjavu potpredsednika Džej Di Vensa da bi SAD možda jednostavno mogle da dignu ruke ako ne bude napretka.

„Kažem vam, u pitanju su velika ega, ali mislim da će se nešto dogoditi. A ako ne bude, ja se povlačim i oni će morati sami da nastave“, rekao je predsednik SAD novinarima u Ovalnoj kancelariji nakon razgovora.

Tramp je takođe ostavio utisak da će SAD igrati manje direktnu ulogu dok Rusija i Ukrajina pregovaraju. Pustio je u etar nejasnu ideju da bi Vatikan i novi američki papa Lav XIV mogli da se uključe. Većina posmatrača veruje da mira neće biti ukoliko Amerika ne iskoristi svoj puni uticaj.

„Imam utisak da predsednik možda uopšte nije pokušao da izvrši pritisak na Putina. Dobro je što su razgovarali dva sata, ali šta mi iz toga imamo?“ pitala je Bet Saner, bivša zamenica direktora nacionalne obaveštajne službe.

„Imamo Putina koji i dalje postavlja maksimalističke zahteve. Dogovor da se razgovara o okviru za budući mirovni sporazum i mogućem primirju koje bi usledilo tek nakon postizanja dogovora o mnogim stvarima“, rekla je Saner za CNN.

„Ovo je razgovor za koji je teško zaključiti bilo šta drugo osim da je Putin očigledno dobio tačno ono što je želeo“.

Rusija deluje vrlo zadovoljno pozivom

Kao i uvek, ostaje nejasno šta se tačno sve dogodilo tokom Trampovog razgovora s Putinom, kome je on često iskazivao veliko poštovanje.

Javnost zna samo ono što Kremlj i Bela kuća žele da se zna o tom razgovoru. Ipak, ruski zvaničnici dali su nekoliko intrigantnih nagoveštaja o atmosferi tokom poziva.

„Reći ću vam da su razgovori ovolikog trajanja retki, kada nijedan predsednik, nijedan od njih nije želeo da prekine i spusti slušalicu“, rekao je u ponedeljak Juri Ušakov, savetnik predsednika Rusije, u izjavi koja će malo doprineti da se ublaže zabrinutosti Trampovih kritičara da je on laka meta za Putina.

Pre nego što je održan razgovor u ponedeljak izgledao je kao moguća prekretnica u do sada bezuspešnim američkim pokušajima da se rat okonča. Uostalom, Tramp je prošle nedelje tokom svoje turneje po Bliskom istoku izjavio za Foks njuz da je „došlo vreme“, čime je podigao očekivanja da će biti čvrst prema Putinu.

A u nedelju je predsednikov izaslanik Stiv Vitkof izjavio za ABC News da „predsednik ima ličnost koja nema premca“.

Vitkof je dodao: „Mora da razgovara sa predsednikom Putinom, i to će razbiti zastoje i dovesti nas tamo gde treba da budemo. Mislim da će to biti veoma uspešan poziv.“

Ali Tramp ne želi da iskoristi uticaj koji Sjedinjene Države zaista imaju – na primer, mogle bi pooštriti sankcije protiv Rusije ili poslati više oružja i municije Ukrajini.

Na pitanje novinara u Ovalnoj kancelariji zašto ne bi uveo nove sankcije, Tramp je odgovorio:“ Zato što mislim da postoji šansa da se nešto postigne, a ako to uradite, moglo bi se sve i pogoršati“. Upozorio je, međutim da bi moglo „nastupiti vreme kada će to biti neizbežno“.

Dok Tramp okleva oko sankcija, evropski lideri su se složili da pojačaju pritisak na Rusiju daljim sankcijama nakon što ih je Donald Tramp obavestio o svom razgovoru sa Vladimirom Putinom, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc kasno u ponedeljak, prenosi Gardijan.

„Evropa će pojačati pritisak na Moskvu kroz sankcije. To je ono o čemu smo se dogovorili sa Trampom nakon njegovog razgovora sa Putinom“, objavio je Merc na X, rekavši da su „Evropa i Amerika veoma ujedinjene po tom pitanju“. Posle razgovora sa Putinom, Tramp je razgovarao sa liderima Evropske unije, Francuske, Italije, Nemačke i Finske.

Merc je prošle nedelje rekao da će nove sankcije Rusiji biti usvojene u Briselu u utorak 20. maja.

Tramp je, takođe, ponovo izrazio nezadovoljstvo zbog troškova rata u Ukrajini, jasno stavljajući do znanja da neće slediti politiku Bajdenove administracije kada je reč o vojnoj pomoći Kijevu – bez koje će napori da se ruske snage odbiju biti ozbiljno ograničeni. „Dali smo ogromnu količinu. To je jednostavno sramota“, rekao je predsednik.

Zelenski, uz diplomatski ton, protivreči Trampovoj poziciji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je na mreži X da je u ponedeljak dva puta razgovarao sa Trampom – jednom pre nego što je američki lider razgovarao s Putinom, i drugi put nakon toga, na zajedničkom brifingu sa evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.

S obzirom na stratešku potrebu da izbegne novi sukob s Trampom posle njihove burne rasprave u Ovalnoj kancelariji u februaru, Zelenski je bio diplomatski uzdržan, piše CNN.

Ipak, u dugoj izjavi na mreži X, suprotstavio se Trampovoj logici. Pozvao je na jače sankcije Rusiji ako ne prestane sa ubijanjem Ukrajinaca. Predložio je direktne pregovore s Rusijom u Vatikanu, Turskoj ili Švajcarskoj, ali je naglasio da oni moraju uključivati evropske i američke predstavnike. Upozorio je da je „od suštinskog je značaja za sve nas da se Sjedinjene Države ne distanciraju od pregovora i traganja za mirom, jer jedini kome to ide u prilog je Putin“.

„Ovo je ključni trenutak. Svet sada može da vidi da li su njegovi lideri zaista sposobni da obezbede primirje i postignu stvaran, trajan mir“, napisao je Zelenski, u komentaru koji se može shvatiti doslovno, ali i kao suptilna kritika Trampovih napora.

Tramp često govori da želi da svoj drugi mandat posveti uspostavljanju mira. Ako to zaista i misli, mogao bi ostaviti svet u boljem stanju.

„Ceo moj život je kao dogovor – jedan veliki dogovor“, rekao je Tramp u ponedeljak.

Trampovi mirovni napori neubedljivi

Ali njegovi dosadašnji napori su neorganizovani i neubedljivi. Ako ništa drugo, borbe u Ukrajini i Gazi su se pojačale otkako je Tramp preuzeo dužnost.

Prošle nedelje Tramp je tvrdio da je postigao značajnu humanitarnu pobedu obezbedivši oslobađanje poslednjeg živog američkog taoca u Gazi, dogovorom o posrednim pregovorima s Hamasom koji su zaobišli Izrael.

Međutim, Trampovo sve slabije interesovanje za okončanje izraelskog rata u Gazi  stvorilo je vakuum. Sada je izraelski premijer Benjamin Netanijahu pokrenuo novu ofanzivu s ciljem da preuzme kontrolu nad celom enklavom, u kojoj desetine hiljada Palestinaca gladuje. Njihova patnja predstavlja loš znak i za Ukrajinu, ukoliko Vašington tamo takođe izgubi interesovanje.

Na drugom frontu, predsednik je preuzeo zasluge za okončanje zastrašujuće eskalacije između Indije i Pakistana oko Kašmira ovog meseca. Ali Indija – uprkos bliskim vezama s Belom kućom – osporila je tvrdnje da je američka intervencija bila presudna.

Takvi sukobi nastaju iz decenijama ukorenjenih istorijskih i nacionalističkih tenzija. I za lidere koji su u njih uvučeni, oni su često egzistencijalni.

Zato nije iznenađujuće što Trampovi pokušaji, koji deluju površno u poređenju sa istorijskim američkim mirovnim inicijativama – recimo na Bliskom istoku ili u bivšoj Jugoslaviji – ne donose rezultate. Takvi ratovi se vode u vremenskim okvirima generacija. Tramp razmišlja u danima i nedeljama.

Putin i Tramp – obojica taktiziraju

„Verujem da Putin želi to da reši… da ne mislim da predsednik Putin želi da se ovo završi, ne bih uopšte ni pričao o tome“, rekao je Tramp u Ovalnoj kancelariji.

Ali sada je teže nego ikad biti optimista povodom Putinove volje da uskoro okonča rat.

Naravno, rat je razorio rusku ekonomiju i odneo desetine hiljada života mladih Rusa. Ipak, u svom zvaničnom izveštaju, Rusija je navela da je Putin istakao da da bi se rat završio, moraju se rešiti njegovi „temeljni uzroci“.

To uključuje lažne tvrdnje da Ukrajina mora biti „denacifikovana“ (drugim rečima, da Zelenski i demokratska vlast moraju biti zbačeni), kao i da se Ukrajini moraju nametnuti ozbiljna ograničenja u pogledu suvereniteta, političkog sistema i prava da sama odlučuje o svojoj budućnosti.

Dakle, Putin želi mir ali samo pod uslovima koje Ukrajina nikako ne može prihvatiti ako želi da ostane nezavisna država.

Pre nekoliko nedelja, Tramp je pozvao Rusiju da prestane da napada civile i zapitao naglas da li ga Putin „navlači“.

S obzirom na to da je u ponedeljak Rusiji dao ono što je tražila, legitimno je postaviti pitanje – da li je Tramp taj koji biva manipulisan, ili je on taj koji zapravo manipuliše?