„Propagandni trik Moskve“: Zašto je Putin proglasio primirje u Ukrajini tokom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom?

Kremlj je saopštio da će primirje biti na snazi od 7. maja do 8. maja do ponoći i od 10. do 11. maja, te da će tokom ovog perioda biti obustavljena sva neprijateljstva.

„U slučaju da Kijev prekrši prekid vatre ruske trupe će adekvatno i efikasno odgovoriti“, naglasili su iz Moskve.

Šta znači Putinovo primirje tokom obeležavanja Dana pobede na fašizmom razmatrali su Danasovi sagovornici Kristijan Eker i Srećko Đukić.

„Ovo primirje ne znači apsolutno ništa za Ukrajinu i za Ukrajince, a pitanje je koliko će Putin drzati reč, posto prošli put kad je bilo „primirje“ ruska vojska je nastavljala da puca i da šalje dronove na Ukrajinu“, ističe za Danas reporter Kristijan Eker, koji često izveštava iz Ukrajine.

Što se tiče proslave pobede u Drugom svetskom ratu, Eker smatra da je u pitanju “samo puka retorika za ruski narod”.

„Već od početka invazije na Ukrajinu, Rusija slavi sama, sa svojim saveznicima, a drugi pobednici u ratu ne učestvuju na paradi u Moskvi“, ukazuje naš sagovornik.

Srećko Đukić, karijerni diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, smatra da proglašavajući prekid vatre na frontu za 9. maj, nakon onog za Uskrs, Putin jasno šalje poruku da je on gospodar rata u Ukrajini.

“Što zaista i jeste, tim pre što odbija da prihvatili prekid vatre na frontu na duži rok odnosno potpuni prekid rat na čemu nastoji ostatak sveta, a pre svega Ukrajina, koju preoravaju ruske i severnokorejske balističke rakete, razaraju dronovi, ravnaju sa zemljom teske avio bombe. Na tome nastoji i Putinov prijatelj, kako je bar ranije u svom stodnevnom predsednikovanju govorio američki predsednik Tramp. Ne treba bolji dokaz da se Putin time ne sprema za mir nego za dalji nastavak rata”, ukazuje Đukić.

Kako dodaje, Putin je uveren, prema mišljenju kompetentnih ljudi iz sveta, da je ratna sreća na njegovoj strani i da mu dobro ide na frontu uprkos hiljadama poginulih i izbačenih iz stroja, da su njegovi ljudski resursi obična potrošna roba.

“Međutim, njegova armija praktično mesecima stoji u mestu, bez operativnog napretka i bilo kakvih strateških izgleda. To je rat koji je odavno postao rat iscrpljivanja, rat koji je dospeo u slepu ulicu. Ne može biti reči o pokoravanju i bacanju Ukrajine pod noge, o ponovnoj podeli Evrope i gvozdenoj zavisi kao nekada. Ovo je 21. vek u kojem su agresivni i osvajački ratovi davna prošlost”, naglašava Đukić.

Ono što je važno, dodaje Danasov sagovornik, jeste činjenica da je Putin praktično odbio ili tačnije zloupotrebio Trampovu pruženu ruku koja ga je izvela iz izolacije i donekle vratila u međunarodne odnose.

„Putin je odmah počeo da diktira i postavlja nove uslove za mir sa Ukrajinom i u svojim odnosima sa Zapadom. Očito, on provocira one još ne iskorišćene poluge SAD i predsednika Trampa da ih upotrebi i Rusiju privoli miru. Dobri poznavaoci prilika u Rusiji osnovano govore da se ona nalazi na granici svojih ratnih mogućnosti i ekonomske izdržljivosti, a Putin novim potezima samo blefira i koristi poslednje karte da bi koliko-toliko dostigao svoje utopijske ciljeve denacifikacije i demilitarizacije“, objašnjava Đukić.

Dodaje da je denacifikacija je sprovedena samo u Nemačkoj i Austriji i da je jasno zbog čega.

„Što se tiče demilitarizacije, ukrajinska armija je postala najjača u Evropi i bedem protiv ruskog prodora. Zato je i upitan Putinov novi predlog za prekid vatre. Treba propagandu odvojiti od iskrenih stremljena ka miru. Zato je i ovo nažalost još jedan propagandni trik Moskve, a stanje na terenu ostaće uzavrelo i ništa se na frontu neće promeniti“, naglašava Đukić.

Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini je pokazao Evropi i svetu da obeležavanje pobede nad fašizmom 9. maja ima smisla i da taj datum nije izgubio značaj.

„Pobeda nad fašizmom zajedničko je delo antifašističke koalicije svih naroda i država koje su u njoj učestvovale u toku Drugog svetskog rata, od njegovih prvih dana napada Nemačke na susede uključujući Francusku i Veliku Britaniju do SSSR 1941, to jest od 1939. do 9. maja 1945. Niko ne spori da je mnogonacionalni sovjetski narod podneo najveće ljudske žrtve u tom ratu, ali se ne može sporiti ni ogromna materijalna i vojna saveznička pomoć SSSR-u i Crvenoj armiji“, ukazuje Đukić.

Druga je stvar, ističe naš sagovorniki, što je današnja Rusija taj datum pretvorila u svoj glavni praznik i pokušaj nekih da Rusiju i ruski narod prikažu kao jedine pobednike protiv fašizma i tumače šta je bio i šta jeste fašizam.

„To je deo poznate političke platforme Moskve kao glavne naslednice 9. maja i vraćanja stanja u Evropi na one odnose koji su nastali nakon Drugog svetskog rata. Paradi u Moskvi prisustvovaće samo mali broj lidera, u odnosu na značaj koji Rusija pridaje tom događaju. Valja istaći da je evroatlantski svet zajedno sa SSSR-om još šezdesetih godina prošlog veka počeo da radi na prevazilaženje hladnoratovske podele u Evropi. Ta politika porodila je detant, politiku popuštanja i Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji koja je održana u Helsinkiju. Glavna poruka te istorijske Konferencije jeste da su granice u Evropi nepromenljive i da je fond ratova na našem kontinentu potrošen. Našem kontinentu posle vekova rata potrebni su vekovi mira i saradnje. Upravo se ove godine u Helsinkuju samitom obeležava 50 godina KEBS-a i vredi ga ponoviti u svim svojim dometima u interesu mira i nedosanjanog sna o Evropi od Atlantika do Urala“, zaključuje Đukić.

Inače, na proslavu 80. godišnjice pobede nad fašizmom, koja će biti održana u Moskvi, ići predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider Republike Srpske Milorad Dodik.

Tu su predsednik Kine Si Đinping, premijer Slovačke Robert Fico, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, predsednik Burkine Faso Ibrahim Traore, lider Venecuele Nikolas Maduro, Vijetnama To Lam, predsednika Kube Miguel Dijaz Kanel.

U Moskvi će biti i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, premijer Jermenije Nikola Pašinjan, Badra Gunba, predsednik otcepljene gruizijske teritorije Abhazije, koju podržava Rusija, te predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Trebalo bi da dođu i predsednik Palestine Mahmud Abas, predsednik Tadžikistana Emomali Rahman, predsednik Turkmenistana Serdar Berdimuhamedov i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev.