Zeleno svetlo specijalnom sudu za ruski napad na Ukrajinu

Na susretu u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu su Ukrajina i njeni saveznici dali startni signal za osnivanje međunarodnog specijalnog tribunala za ruski napad na Ukrajinu. Pripreme za osnivanje tog suda već je obavio Savet Evrope, kaže se u zajedničkom saopštenju koje je objavilo ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova.

U petak je u Ukrajinu došlo 30 ministara spoljnih poslova među kojima je bio i novi nemački šef diplomatije Johan Vadeful, kako bi potpisali saopštenje.

Ova odluka se može tumačiti kao signal ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je u isto vreme u Moskvi uz vojnu paradu obeležavao godišnjicu pobede Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i tom prilikom ponovo opravdavao napad na Ukrajinu.

Tribunal bi trebalo da sudi za „zločin agresije“

Tribunal će „obezbediti, da glavni krivci za agresiju na Ukrajinu budu pozvani na odgovornost“, rekla je šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas. Ona je dodala da je ruski rat u epohi informacija dobro dokumentovan i „nema prostora za nekažnjivost“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se uključio preko videa i rekao da je moralna dužnost Evrope da Rusiju pozove na odgovornost zbog rata.

Sud bi trebalo da radi pri Savetu Evrope, koji je posle Drugog svetskog rata osnovan pre svega radi zaštite ljudskih prava. Sedište tribunala bi trebalo da bude u holandskom Hagu, gde se već nalazi nekoliko međunarodno-pravnih organizacija. Presude bi se izricale i u odustvu optuženih. Predviđeno je da se angažuje 15 sudija koji bi imali mandat po devet godina. Evropska unija je procenila troškove na otprilike milijardu evra.

Za ratne zločine širom sveta je zapravo nadležan Međunarodni krivični sud. U slučaju Ukrajine on ne može da se aktivira, jer je preduslov da su obe strane u sukobu potpisnice Rimskog statuta i dodatnog protokola.

Sjedinjene Države su se povukle iz kruga zemalja koje podržavaju osnivanje

U države koje se zalažu za osnivanje tribunala spadaju Australija, Norveška, Lihtenštajn, Velika Britanija, Kostarika i Gvatemala. Posle ponovnog ulaska Donalda Trampa u Belu kuću Sjedinjene Države su povukle svoju podršku.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je za DW da je „američko povlačenje podrške osnivanju tribunala „jedan od niza ustupaka koju nova američka administracija pravi Vladimiru Putinu“. Dodao je da se još ne može razabrati ni jedan jedini Putinov ustupak. Sikorski se nada da će Tramp sada iz toga „izvući prave zaključke“.

Nemački ministar spoljnih poslova Vadeful je u prvom razgovoru sa američkim kolegom Markom Rubiom, da će se on založiti za to da se Vašington vrati u krug podržavalaca osnivanja tribunala. Naglasio je da je „dobar znak da je veliki deo slobodnog sveta i onih zemalja koje podržavaju poredak zasnovan na pravilima, sada pokrenuo da stvori tu instituciju“.

Šta kažu stručnjaci?

Još uoči ove političke odluke stručnjaci su raspravljali o mogućim dometima I ograničenjima takvog tribunala. „Poseban tribunal neće suditi Vladimiru Putinu u odsustvu dok je on predsednik Rusije“, potvrdio je predstavnik Evropske unije na brifingu u Briselu 10. aprila. Isto važi za premijera Mihaila Mišustina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Gleb Boguš s Instituta za nemačko i međunarodno krivično pravo Univerziteta u Kelnu kritikuje upravo ovakav stav koji zapravo potvrđuje imunitet ruske državne elite – dokle god su na dužnostima.

Odluka da se Putinu dodeli imunitet, tvrdi Boguš, šalje opasnu poruku koja bi mogla da se shvati kao poziv na ignorisanje naloga za Putinovo hapšenje koji je izdao Međunarodi krivični sud (MKS).

Prema planu za tribunal, na osnovu istraga protiv Putina, Lavrova i Mišustina može da se pripremi optužnica. Međutim, dok se ne ukine imunitet, optužnica ne može da se podigne, niti da se izda nalog za hapšenje.

Pripremljen instiucionalni okvir

Savet Evrope ipak smatra da će „formula pronađena za posebno tužilaštvo biti dovoljna da se osigura odgovornost i suzbije nekažnjivost“. Njegovi predstavnici naglašavaju da se međunarodno pravo razvija uprkos preprekama i da „lični imunitet nije blanko dozvola za nekažnjivost“.

Plan za formiranje posebnog tribunala, od 2023. godine izradila je grupa vodećih pravnih stručnjaka, a predstavljen je u martu 2025. godine. On obuhvata ugovor između Ukrajine i Saveta Evrope, statut, kao i sporazum o upravljanju tribunalom.

Kijev će tribunalu predati rezultate svojih istraga, a u obzir će se uzeti i dokazi koje je prikupio Međunarodni centar za istraživanje ruske invazije na Ukrajine (ICPA) u Hagu. ICPA je osnovan uz podršku Evropske komisije, a sastavljen je od odabranih nacionalnih tužilaca.

Savet Evrope je odabran kao institucija pod čijim će okriljem tribunal delovati. Ujedinjene nacije nisu dolazile u obzir, jer bi Rusija, koja u tom telu ima pravo veta, takav projekat blokirala u Savetu bezbednosti.

Ako se postigne dvotrećinska većina u Savetu Evrope koja se izjasni za pokretanje rada suda, , sledi ratifikacija u mnogim parlamentima država-članica, što bi moglo da potraje mesecima. „U ratu se ne mogu očekivati brze mere“, kaže Gleb Boguš. Prema njegovim rečima, određene političke struje u različitim zemljama mogle bi tribunal da dožive kao eskalaciju sukoba ili kao korak koji otežava pregovore. „To bi znatno moglo da uspori proces ili da ga potpuno zaustavi“, zaključuje on.