Tabloidi nastavljaju sa targetiranjem: Na meti i ćerka Milojka Pantića

Da su u strahu velike oči, pokazuje i ovaj poslednji primer.

Nataša nije član političke partije, ne bavi se politikom, čak u javnosti nije poznata ni kao aktivistkinja, međutim, juče je tokom protesta koje su organizovali zborovi građana, u programu uživo dala izjavu za televiziju N1.

To je bilo dovoljno Informeru da napiše tekst u kome se Nataša Pantić opisuje pod naslovom: „Protest blokadera predvodi ćerka najvećeg srbomrsca: Smetaju im studenti koji hoće da uče“.

Na kraju teksta njihovi čitaoci su upozoreni kako „takvi žele da se dokopaju vlasti u Srbiji i unište nam državu“.

Jedini ko prednjači u našem zboru je pomeranac Floki

Pantić za Danas kaže da besmislene objave tabloida o njenoj porodici ne želi da komentariše i objašnjava koja je njena uloga u zboru građana Starog grada. Dodaje da su protest protiv uzurpacije Pionirskog parka organizovali i predvodili udruženi beogradski zborovi građana.

„Ja sam, ispred zbora građana Starog grada, bila delegirana da o toj akciji govorim za medije. Tako sam se, u jednom momentu, našla ispred kolone sa novinarkom televizije N1“, kaže Pantić.

Ona dodaje da su zborovi građana organizovani po principu direktne demokratije i horizontalne hijerarhije, što u suštini znači da se odluke donose prostom većinom glasova svih učesnika.

„Svačiji glas je jednako važan, pa tako ne postoje više ili manje bitni ljudi, niti vođe. U našem zboru, jedini koji možda malo prednjači u odnosu na druge je pomeranac Floki, koji uvek ide na čelu kolone kad imamo akcije na ulici“, kaže Nataša Pantić.

Kontinuirani progon aktivista u tabloidima

Informer nije jedini tabloid koji primenjuje ovakve metode.

Novosti nekim svojim tekstovima u poslednje vreme postaju ozbiljna konkurencija ostalim tabloidima.

U prilog tome ide i jučerašnji tekst u Novostima sa naslovom: „Raskrinkana veleizdajnička hobotnica“.

„Srbomrzitelji, autonomaši, idolopoklonici šiptarskog terorizma, promoteri kićenja Srba za genocidaše, prodate duše, izdajnici“ — ovo su termini koji opisuju one koji u Srbiji, kako navode, stoje na čelu „blokade mozga“ života prethodnih sedam meseci. Ostalo je samo da, kako pišu, „otkrijemo njuške iz inostranstva koje pomeraju konce ovih marioneta“.

Poimence su pomenuti profesor i novinar Dinko Gruhonjić, advokati Zdenko Tomanović i Božo Prelević, kao i profesori Alek Kavčić i Jovo Bakić.

Za svakog od navedenih napisan je po jedan veći pasus u kome se targetiraju kao izdajnici, mrzitelji Srbije, plaćenici — čeprka im se po poreklu i porodici, uz navođenje gomile nepotvrđenih glasina i tekstova koje su o njima takođe pisali tabloidi.

Poslednjih nekoliko godina svedočimo sve agresivnijim kampanjama protiv aktivista, opozicionih političara, nezavisnih i profesionalnih medija i njihovih novinara.

U tabloidima su objavljivane slike iz ličnih dokumenata aktivista, privatni snimci, prisluškivani razgovori koje je pribavljala BIA.

Kada bi se nabrajali pojedinačno svi, najblaže rečeno, „sporni tekstovi“, verovatno bi tekst na tu temu morao da se objavljuje u nekoliko delova.

Najveći problem je što ovakvi mediji uživaju zaštitu vlasti i institucija.

Većina ovih medija nije deo Saveta za štampu, ne pridržavaju se Kodeksa novinara i novinarki Srbije niti ga priznaju, a oni retki koji bar formalno priznaju ovo telo — potpuno se oglušuju o njegove odluke.

Međutim, nije reč samo o kršenju kodeksa, već i o kršenju Zakona o javnom informisanju, dok neki tekstovi čak predstavljaju krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.

Jedino što žrtve tabloida mogu da preduzmu jesu privatne tužbe, ali to su često dugački, skupi i iscrpljujući postupci, a kazne koje se na kraju izriču ovim medijima su nedopustivo niske — pa im se isplati da plaćaju kazne i nastave sa dosadašnjom praksom.