Građani plaćaju neznanje i greške vlasti: Da li se, ipak, odustalo od izgradnje kružnog toka na Trgu Republike?

To je treći kružni tok koji je, uz veliku pompu, ali i reakcije posebno stručne javnosti, najavljivljivao gradonačelnik Aleksandar Šapić, a od čijeg postavljanja se, ipak, odustalo.

Kada je Šapić 2024. predstavljao, po uzoru na evropske prestonice, nekoliko kružnih raskrsnica koje bi rešile sve probleme zagušenog saobraćaja u Beogradu, ni stručna javnost nije mogla da ga razuveri da takva rešenja nisu dovoljna, posebno ako se dobro ne promisle i izanaliziraju.

Ubrzo, u avgustu te godine, izgrađen je prvi kružni tok kod Ušća na Novom Beogradu, a već u oktobru na njemu, kao i kod Brankovog mosta, postavljeni su čuveni semafori bez zelenog svetla.

Struka je to rešenje ocenila kao nekorisno i kontroproduktivno, a gradonačelnik je obećao da ćemo imati „17, 18 sati u toku dana potpuno protočan saobraćaj“.

Umesto toga, kružni tok je napravio nove gužve, a kretanje vozila je praktično od prvog dana morala da kontroliše saobraćajna policija kako ne bi nastao kolaps.

Kružni tok je zamenio prethodnu raskrsnicu sa semaforima, a za to što je postigao sve suprotno od cilja zbog kog je napravljen, gradski čelnici su okrivili „okruženje“ koje „treba da se prilagodi kružnom toku“.

To je izgleda uticalo na stručni deo uprave, pa se, ipak, odustalo od Šapićevih zamisli. Jer nezvanično, razlog za odustajanje od dalje izgradnje kružnih tokova nije samo potpuni neuspeh koji se pokazao u praksi, već i to što su se pobunili gradski sekretarijati, ali i GSP, što je konačno zapečatilo odluku.

Član Predsedništva stranke Srbija centar, Boško Šindić, za ovakve neuspešne projekte krivi najpre gradonačelnika, navodeći da bi Šapić najradije „da vozi Beograđane u krug što duže i da nastavi da puni džepove“.

– Aleksandar Šapić ostaće upamćen kao gradonačelnik koji se bavio estetikom i formom, a ne suštinom. Njegovi ključni projekti su farbanje autobusa u „nemanjićko“ plavo, nabavka novih uniformi za „Bele“ (kojima je promenio ime od komunalne milicije) i gradnja kružnih tokova i gde treba i gde ne treba, očigledno bez konsultovanja struke. Suštinski, sve to predstavlja kombinaciju neznanja sa jedne strane i svesnog obmanjivanje javnosti sa ciljem dodatne pljačke građana kroz nameštene tendere i kombinacije – kaže Šindić.

Od kada je postao gradonačelnik, ističe on, Beograđani su se naslušali više genijalnih ideja kako da reši najveće probleme u saobraćaju, obrazloženja zašto je od nečega odustao i ko mu je sve smetao, od Gorana Vesića do studenata i građana, u sprovođenju planova i programa, nego što je svom medijskom timu davao zadatke da se pohvale urađenim poslom.

– Ponašao se kao majstor koga pozovete da vam nešto popravi, a on odmah pita ko je to tako namestio. Jedino od čega nije smeo da odustane je rušenje Starog savskog mosta, jer ga za širenje Beograda na vodi i sprovođenje plana Vučića i njegovih partnera niko nije ništa ni pitao – kaže Šindić za Danas.

Saobraćajni inženjer Igor Velić ističe da je ključni problem to što Grad Beograd i sam Sekretarijat za saobraćaj zapravo i ne zanima mobilnost građana glavnog grada.

– Ne zanima ih ni protok saobraćajnica, ni kapacitet, a ponajmanje ih zanimaju pešaci, deca, satriji, biciklisti, osobe sa invaliditetom. Oni su orijentisani više na motorni saobraćaj, ali čak ni tu ne vode računa na pravi način, zato Beograd stalno ima kolapse. Glavni razlog svih saobraćajnih problema u Beogradu je investitorski urbanizam. Nova naselja koja se grade, zgrade koje niču na placevima gde su bile privatne kuće, i ceo kapital koji stoji iza te priče, zagušuju saobraćaj. Pa tamo gde je bio jedan automobil, sada dolazi njih 20. Infrastruktura ne može da izdrži takav nalet neplanske gradnje koja stvara ne samo saobraćajni, nego i urbanistički i komunalni haos. Kada se vlast ozbiljno obračuna sa investitorskim urbanizmom, okupiranjem javnih, zelenih površina, biciklističkih staza, onda tek može da vidi kako da reši saobraćajni haos. Zato je neophodno da se preispituju građevinske dozvole i da kontrola bude mnogo žešća, smatra Velić.

Svojim potezima, tvrdi sagovornik, nadležni u gradu nameću samo kozmetička rešenja pokušavajući da stvore iluziju da se u gradu nešto radi po pitanju mobilnosti.

– A zapravo se ne radi ništa. Primera radi, kružni tok koji su najavljivali kod Narodnog pozorišta je greška, oni se ne postavljaju tamo gde imamo veliki obim pešačkog kretanja, jer vozač mora da stane na pešačkom prelazu i samim tim tok nema ulogu poboljšanja protočnosti motornih vozila. Njihove ideje su bez reda, plana i projekta, bez razumevanja saobraćajnog sistema, navika ljudi koji koriste taj prostor i više im koriste kao marketinški trik nego iskrena želja da se saobraćaj u delu grada unapredi – kaže Velić.

Iza izjava koje dobijamo, napominje on, od čelnika gradske vlasti ne stoji struka projekat, neko strateško promišljanje.

– Tu je potrebno hiljadu proračuna, ali ova vlast je ta koja zapravo parališe kretanje ljudi u Beogradu umesto da im omogući da što lakše i brže stignu do posla, škole, bolnice, tržnog centra. Ne možete da pričate o kružnim tokovima, a onda blokirate ceo uži centar kod Skupštine „Ćacilendom“, jasan je Velić.

On dalje objašnjava da kružni tok na Novom Beogradu nije doprineo ni jednoj svrsi zbog koje je postavljen.

– To je saobraćajno tehnički veoma loše rešenje, loše izvedeno, jer nisu uzeti u obzir parametri koje kružni tok mora da ispuni. Vidi se da nauka i struka nisu stajali iza toga, nego želja nekog političara, potpomognuta nekim kapitalom. Zato je dobro što su odustali od ovih projekata, ja nemam poverenje u ljude koji sprovode nešto bez pitanja struke i znanja, da će bilo šta da urade dobro. Onda bolje i da odustanu nego da izvedu i naprave još veći kolaps, haos i nezadovoljstvo ljudi, kaže Velić.

Vladimir Pajić, narodni poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) naglašava da i odustajanje od projekata košta Beograđane.

– Beograd je žrtva stranačke nabusite neznalice koji svoje ideje pretače u radne zadatke za gradske službe. Kružni tok kod TC Ušće je najbolji primer za to. Umesto da rešava probleme i da se stručne službe bave problemima građana oni sprovode samo ono što je lukrativno i na čemu može da se ukrade. Čak i kada odustanu od neke gluposti koju zamisle, to košta Beograđane. Grad je u rasulu jer Šapić gradske institucije zloupotrebljava i prisvaja kao da su mu lični servis, tvrdi Pajić.

Ipak, inženjer Velić smatra da odgovornost za loše i propale infrastrukturne projekte ne treba da snosi samo tim gradonačelnika, iako je jasno da bar ideja o kružnim tokovima potiče od njega.

– Bilo koja, čak i najjednostavnija saobraćajna mera, zahteva opravdanost, projekat i dokaz da će ona zaista rešiti problem na konkretnoj deonici. A posebno veliki i zahtevni projekti koji utiču na veliki broj ljud. Kada takve projekte radi neko neškolovan, bez konsultanstskog tima, Sekretarijat na to ćuti, kao i stručna zajednica koja je deo sistema se povlači i time daje zeleno svetlo da se Beograd uništava i pravi blokiran grad. Odgovornost Šapićevog tima treba da podeli i stručna elita koja ćutanjme podržava svaki besmislen projekat. Ne oglašavaju se ni Agencija za bezbednost saobraćaja kao ni Saobraćajni fakultet. Pored toga što nam radi politička elita, poražavajuće je da se i stručna eluta povukla i time izgubila autoritet i poverenje, poručuje Velić.

Nikola Jovanović: Praktični problemi i manjak analize

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) podseća da je ta organizacija otpočetka tvrdila da bi kružni tok na Trgu Republike, na tako malom prostoru samo otežao kretanja trolejbusa, a doneo bi i druge saobraćajne i infrastrukturne teškoće.

– Posle odustajanja od kružnih tokova na Terazijama i kod Igumanove palate, ovo je treći takav projekat koji, uprkos gromoglasnim najavama, neće biti realizovan zbog praktičnih problema i manjka prethodne analize. Apelujem da se gradonačelnik ubuduće konsultuje sa strukom i nadležnim gradskim ustanovama, pre nego što izađe sa ishitrenim i neutemeljenim najavama.