Spasao 33 života: Ko je Renato Grbić koji nosi časni krst na Spasovdanskoj litiji?

Ovaj šesdesetogodišnji Pančevac vlasnik je restorana koji se nalazi ispod Pančevačkog mosta, na obali Dunava i zahvaljujući Grbiću više od 30 ljudi dobilo je priliko da slavi drugi rođendan. Ovaj plemeniti čovek prvu osobu spasao je davljenja sredinom 1990-ih godina, a od tada je nastavio da pomaže ljudima u nevolji, često rizikujući sopstveni život. Do sada je uspeo da spase 33 utopljenika iz Dunava.

Poslednji put to je bilo je u nedelju, 18. maja ove godine kada je spasao još jednu osobu koja je pokušala da izvrši samoubistvo skokom sa Pančevačkog mosta. Renato Grbić je tada poručio da svi koji se odluče na takav čin treba da znaju da su problemi u životu rešivi.

U emisiji “Put pobednika” na RTS-u, u martu ove godine, Renato Grbić je ispričao da je Dunav njegov život, ali da se vode kloni jedino kada je košava jer zna koliko talasi mogu da budu surovi. U dva navrata je mogao da se udavi zbog svoje, kako je rekao brzopletosti, koju je pravdao time što je u horoskopu “strelac”.

“Jedan talas vas diže, drugi vas spušta, treći vas poliva. Kanap oko ruke, zakačio sam se, mreža mi vezana, a motor mi radi. Pustio sam motor na jednu stranu, ruka na drugu ko Isus sam bio razapet. Na sebi zimsko odelo, kabanice, znači udavio bih se na dva metara dubine. Sveti Nikola moj zaštitnik, moj anđeo više puta mi je spasio život zato poštujem i reku i mog sveca koga slavimo. Za Dunav treba znanje i poštovanje. Ovo je ozbiljna reka koja uzima, koja ne prašta”, ispričao je Renato Grbić.

Govoreći o ljudima koji skaču sa Pančevačkog mosta istakao je da je neverovatno kad daješ nekome drugi život.

“U trenutku kad krećem da spasim nekoga meni srce hoće da izleti iz grudi, plašim se da će mi stati jednog dana. To je takav adrenali, tresem se. To je takav strah da li ću samo da stignem. I onda kad dođem i uhvatim ga za bilo koji deo tela u meni se javi neko blagostanje. Ubacim ga u čamac, počnem da pričam sa onim ko hoće, mada većina njih u tom trenutku, što ja kaže, ima sliku nema ton. Dovedem ih do konobe, pozovem hitnu pomoć i policiju i častim za novi život”, naveo je ovaj alas, koji je najpre završio medicinsku školu i jedno vreme radio u radio u Zavodu za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju, od reke nije odvajao.

Nosilac je nagrade za herojsko delo iz 2010. podine i proglašen je za „Naj Beograđanina”. Dobitnik je i plakete za Najplemenitiji podvig godine, kao i zlatne medalje za hrabrost “Miloš Obilić”. Njegova posvećenost i humanost prepoznate su i van granica Srbije, te mu je u decembru 2024. godine, Ruska Federacija dodelila medalju „Za spasavanje na vodama“.

Ne oseća se kao heroj, već kao običan čovek, koji je presrećan jad nekog spase, a najveća nagrada mu je zdravlje i zdravlje za njegovu porodicu. Ipak, priznanja koja je dobio znače mu najviše zbog porodice i četvoro unučadi.

“Sutra kad mene ne bude bilo da kažu da su imali dedu dobrog, da nije bio neka baraba, da nije bio neki probisvet, da se ponose sa mnom. Ništa više”, rekao je Renato Grbić, koji više od pola dana provodi u čamcu, i zimi i leti.