Od batina do zvučnog topa: Hronologija nasilja nad pobunjenim studentima i građanima

Fizički napadi na studente i građane počeli su na samom početku – tačnije 22. novembra, kada su studenti FDU napadnuti na Bulevaru umetnosti prilikom njihove akcije „Zastani, Srbijo“, gde su tom prilikom blokirali pomenuti bulevar.

Prilikom blokade pojavila se veća grupa lica koja je fizički nasrnula na studente, povredivši njih nekoliko.

Zbog ovog događaja studenti FDU blokirali su fakultet, a zatim su se blokade proširile na sve državne univerzitete, koje do danas traju.

Iako je VJT u Beogradu pokrenulo krivični postupak protiv pet lica, studenti i dalje smatraju da njihov zahtev nije ispunjen.

Ko je do sada procesuiran za napad na studente FDU?

VJT u Beogradu je, čini se, tek nakon pritiska studenata i javnosti, pokrenulo postupak protiv napadača.

Identifikovano je pet osoba, među kojima su neki javni funkcioneri i članovi SNS-a, kao što su Milija Koldžić i Aleksandar Jokić. Osim njih, identifikovani su još i Ivan Stanišić, Milena Aleksić i Dušan Kostić.

Od ovih petoro, VJT je podiglo optužnicu za tri lica: Miliju Koldžića, Ivana Stanišića i Milenu Aleksić, a terete se za nasilničko ponašanje na javnom skupu, dok je za Aleksandra Jokića i Dušana Kostića tužilaštvo procenilo da nisu izvršili nijedno krivično delo, već prekršaje.

Koldžić je negirao krivicu, ali je nakon pritiska javnosti podneo ostavku na mesto člana opštinskog veća opštine Novi Beograd.

Stanišić se juče nagodio sa tužilaštvom o priznanju krivice i on je osuđen na osam meseci uslovno i novčanu kaznu od 80.000 dinara i za sada je jedini osuđen za napad na studente FDU.

Ono što valja istaći, a zbog čega i studenti smatraju da njihov zahtev nije ispunjen, je to što se na snimku vidi više od petoro ljudi, ali tužilaštvo do danas nije identifikovalo te napadače.

Takođe, opravdane su sumnje da do ovog incidenta nije došlo spontano, već je ova grupa delovala kao da je poslata da napravi incident. Tužilaštvo, međutim, nije pokrenulo istragu o mogućim nalogodavcima i podstrekačima.

Slučaj Zobenica

Nakon ovog napada na studente usledili su mnogi drugi, koji su gotovo svi izgledali šablonski.

Kad god bi se građani okupili na nekoj većoj raskrsnici kako bi odali poštu stradalima u padu nadstrešnice, uvek bi se pojavila određena grupa ljudi koja bi vređala, fizički nasrtala ili pokušavala kolima da probije blokade.

Zahvaljujući društvenim mrežama, brzo se otkrivao identitet napadača i provokatora, ali policija u početku niti je reagovala niti je obezbeđivala ove skupove.

Da ovi „slučajni“ prolaznici koji moraju u bolnicu ili po dete u vrtić nisu nimalo slučajni, potvrdio je audio-snimak koji je procureo u javnost, a na kojem se čuje kako tadašnji potpredsednik Vlade AP Vojvodine Damir Zobenica razgovara sa nekim preko telefona i daje mu instrukcije kako treba okupiti ljude koji će praviti incidente na blokadama raskrsnica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pokušao da abolira Zobenicu tako što je izjavio da mu je rečeno da je audio-snimak napravljen pomoću veštačke inteligencije.

Ipak, on je na kraju podneo ostavku na svoju funkciju i od tada mu se gubi svaki trag.

Naša redakcija je u februaru ove godine otkrila da je VJT u Novom Sadu odbacilo krivičnu prijavu protiv Zobenice, jer preslušavanjem audio-snimka tužilaštvo nije pronašlo elemente krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Odbacivanjem ove krivične prijave, ali i nepokretanjem istraga o eventualnim nalogodavcima u nekim drugim slučajevima, tužilaštva su dala do znanja javnosti da se time uopšte neće baviti, već da će se preispitivati isključivo individualna odgovornost.

Kulminacija nasilja

12. decembra prošle godine u Novom Sadu, tokom blokade raskrsnice kod Futoške pijace, crni „Porše“ se najpre zaleteo kroz okupljene građane oborivši jednog mladića. Zatim se džip zaustavio nekoliko metara dalje i iz njega su izašla četiri krupna momka koja su počela da tuku građane. Jednom aktivisti su nanešene teške telesne povrede.

Napadači su uhapšeni istog dana, a ispostavilo se da dvojica, sa bogatim kriminalnim dosijeom rade u JP „Gradska čistoća“, dok je jedan od četvorice policajac iz Zemuna.

Sud je svima odredio pritvor. Nedavno je počelo suđenje ovoj četvorci, ali su pre nekoliko dana pušteni da se brane sa slobode.

Nakon ovog incidenta, desila su se dva najozbiljnija do sada kada su u pitanju napadi na studente i građane koji protestuju.

U razmaku od osam dana, prilikom blokada saobraćajnica, automobilom su pregažene dve studentkinje.

Najpre je 16. januara u Beogradu pregažena studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, Sonja Ponjević iz Kraljeva.

Vozač automobila M.P. je namerno udario kolima studentkinju, koja srećom nije završila pod točkovima, već se preko haube i krova preturila preko automobila. Međutim, prilikom pada udarila je glavom o beton i zadobila ozbiljne povrede glave.

Vozač je pobegao, ali je ubrzo uhapšen. Određen mu je pritvor u kome se još uvek nalazi i optužen je za teško ubistvo u pokušaju.

Nakon ovog incidenta policija je konačno počela da obezbeđuje skupove građana.

Osam dana kasnije, pregažena je još jedna studentkinja prilikom blokade raskrsnice na Novom Beogradu. Nju je kolima pregazila M.S. (25). M.S. je uhapšena na licu mesta i njoj je takođe određen pritvor uz istu optužbu kao i za vozača M.P. – teško ubistvo u pokušaju.

Međutim, Viši sud u Beogradu je 6. maja preinačio optužnicu i umesto teškog ubistva u pokušaju, delo je preinačeno u teško delo protiv opšte sigurnosti.

Prebijanje studenata u Novom Sadu od strane naprednjaka – ostavka Vučevića

Vrhunac ogoljenog nasilja prema studentima, ovaj put direktno od strane članova SNS-a, dogodio se 28. januara.

Oko tri sata ujutru, četvorica mlađih muškaraca su izašla iz prostorija SNS-a, gde su napali studente koji su nedaleko od prostorija lepili plakate za predstojeći protest.

Oni su bili naoružani palicama i najpre su pojurili studente, a kada su ih sustigli, tukli su ih palicama i jednoj studentkinji palicom polomili vilicu.

Tadašnji premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Đurić su na KZN najavili podnošenje ostavki i tim činom je pala Vlada Srbije.

Zvučni top

Na velikom studentskom protestu 15. marta u Beogradu, u 19.11 časova, misteriozni zvuk u Ulici kralja Milana naterao je hiljade ljudi u stampedo, koji je rezultirao stotinama povređenih građana.

Javnost je posumnjala da je neko upotrebio tzv. „zvučni top“ nad demonstrantima, što vlast do danas oštro demantuje, iako je Danas otkrio da MUP poseduje ovo zvučno oružje, kao i da je ono bilo raspoređeno po Beogradu tog dana, što je potvrdio i jedan žandarm za naš list.

Da li je, ko je i po čijem naređenju upotrebio ovo zabranjeno oružje nad mirnim demonstrantima, još uvek se ne zna.

Istragu vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, ali bez mnogo uspeha.

Advokat Rodoljub Šabić za Danas kaže da postupanja tužilaštava u svim slučajevima različitih napada na studente i građane učesnike protesta ostavlja mučan utisak da tužilaštvo radi u iznudici, pod pritiskom javnosti, a ne sa stvarnom željom da akteri snose zaslužene konsekvence.

„Ilustrativan je slučaj žene koja se kolima bezočno zaletela na demonstrante.  Bila je hitno pritvorena i odmah je saopšteno da će biti gonjena za pokušaj ubistva što deluje kao sedativ za uznemirenu javnost. A kad se stvar slegne ipak bude optužena za lakše delo“, kaže Šabić.

Kada su u pitanju sporazumi o priznanju krivice, koji se sve češće koriste, Šabić kaže da bi to trebalo da bude instrument koji tužioci koriste u situacijama kad je dokazivanje krivičnog dela komplikovano.

„Apsurdno je da ga zaključuju, i pri tom bitno olakšavaju poziciju okrivljenog, onda kad je delo lako dokazivo, a naročito je loše kad se tako okončava postupak i u slučajevima u kojima mnoštvo indicija ukazuje da se radi o organizovanoj akciji i u kojima bi bilo normalno da tužilašvo istraži i inspiratore odnosno nalogodavce“, kaže Šabić za Danas.