Počela manifestacija Branimo znanje(m)

Cilj tog celodnevnog događaja je da se Univerzitet u Beogradu predstavi kao neraskidivi deo društva i važan akter prilikom razmatranja glavnih društvenih problema.

Na Studenstkom trgu postavljeni su štandovi fakulteta Univerziteta u Beogradu, a nastavnici, naučnici i studenti osmislili su brojne naučne i umetničke sadržaje u želji da sa posetiocima „podele delić znanja, veština i kreativnosti“ koji se neguju na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

U delu Studentskog trga na kojem je postavljen štand Fakulteta muzičke umetnosti građani, pored ostalog, mogu da saznaju „sve što su želeli da znaju o muzici, a nisu imali koga da pitaju“, kao i sve što ih zanima o violini i violi, flauti, o solo pevanju, udaraljkama… Biće organizovan i muzički kviz, a nastupiće i kvartet klasične mutike.

Na štandu Fakulteta primenjenih umetnosti je „Solidarni bazar“, a tu je i štand Veterinarskog fakulteta, Tehnološko-metalurškog i Poljoprivrednog. Najavljene su i različite radionice.

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Predrag Simonović rekao je za FoNet da taj fakutet ima više štandova na kojima će građani moći da saznaju sve što ih interesuje o kičmenjacima, beskičmenjacima, ali i o štetnim posledicama projekta „Jadar“.

Simonović je rekao da će građani moći da vide monografski zbornik tekstova „Projekat Jadar – mogući štetni uticaju na živi svet i zdravlje čoveka“, koji je priredio Biološki fakultet, kao i letke koji su sažetak zbornika sa različitim temama koje su u njemu.

Projektom „Jadar“ predviđena izgradnja podzemnog rudnika za eksplotaciju jadarita, a „problem sa tim rudnikom je to što se pravi u naseljenom, poljoprivrednom području, koje je relativno čisto, odnosno prilično nezagađeno i gde živi nekoliko desetina hiljada ljudi čija je budućnost u toj oblasti prilično neizvesna“, kazao je Simonović.

Simonović je istakao da „ne postoji zeleni, ekološki rudnik“.

„Postoje veliki rizici koji proističu iz tehnologije prerade te rude i načina na koji bi se štetni efekti te tehnolohije, odnosno jalovina koja nastaje prilikom ekstrakcije rude deponovala, rizici od interakcija tih produkata sa okolinom, pre svega sa padavinama, snegovima, kišama i drugim uticajima koji dolaze sa strane, a koje je nemoguće predvideti“, rekao je Simonović.

Simonović je upozorio da je nemoguće predvideti i da li će u tehnologiji doći do incidenta, što bi dovelo do emisije štetnih materija u životnu sredinu i zagađenja vodenih eko-sistema i zemljišta.

Prema njegovim rečima, prilikom prerade rude došlo bi do emisije čestica u atmosferu i sve bi to uticalo na sve žive organizme, a najviše na ljude koji bi time mogli da budu ugroženi.

„Svi elementi koji su detekotovani u rudnoj steni, a koji su vađeni iz podzemnih voda, iz probnih bušotina, su u većim koncentracijama toksični. Mogu da dovedu do hroničnih toksičnih efekata i ostavljaju posledice po zdravlje većine organa i sistema organa, pre svega reproduktivnih, kardiovaskularnih, organa za disanje, digestivnih organa“, rekao je Simonović.

Simonović je rekao da su višestruki rizici po vodne resurse, po žive organizme, čoveka i njegovo zdravlje.

Događaj „Branimo znanje(m)“ počeo je u 10 časova i trajaće do 21 sat, zbog čega saobraćaj u tom delu centra grada ne funkcioniše.

Uporedo sa Beogradom, događaj „Branimo znanje(m)“ najavljen je i u Nišu i u Kragujevcu, u organizaciji Slobodnog univerziteta u tim gradovima.