Foto FoNet Marko DragoslavićKada su počele studentske blokade fakulteta, deo javnosti, pa i akademske, naivno je verovao da vlast neće smeti da udari na univerzitet. Tako se tumačila činjenica da plate zaposlenih na visokoškolskim ustanovama prvih nekoliko meseci nisu dirane.
A onda je krajem marta preko noći izmenjena uredba kojom je značajno promenjen odnos broja sati nastave i nauke u 40-časovnoj radnoj nedelji, što je za posledicu imalo drastično smanjenje zarada.
Univerzitetski nastavnici su u prvo vreme odolevali, trošili su ušteđevinu i oslanjali se na prihode koje su sticali na drugim mestima dok se mnogi nisu suočili sa egzistencijalnim problemima i došli u situaciju da ne mogu da prežive.
Tvrdnje vlasti da profesori zarađuju po nekoliko hiljada evra očito su se „primile“ u delu javnosti. Kako drugačije objasniti osude koje su nastupile kada je deo zaposlenih glasao za otpočinjanje nastave na fakultetima, ne bi li se spasila tekuća akademska godina. Ispalo je da su pod teretom smanjenih zarada promenili stav.
A optuživali su ih oni koji sve vreme idu na posao i uredno primaju platu, dok na proteste izlaze posle radnog vremena ili vikendom.
Tačno je da su plate redovnih profesora veće nego u drugim sektorima, istina je i da jedan broj njih ima prihode koje su većini građana nedostižne, ali je takođe tačno da mlađi kadar sa doktoratom na nekim fakultetima ima platu u rangu nastavnika početnika koji radi u školi.
Nije sramota reći da su se neki univerzitetski nastavnici pokolebali zbog toga što mesecima dobijaju trećinu ili polovinu zarade, uostalom, pod tim teretom slomljena je obustava rada u školama, ma koliko nas prosvetari ubeđivali da su odlučili da se vrate u učionice zbog interesa dece. Svako od nas radi za platu i većina od nje živi.
Ali ovde nije reč samo o tome. Svako dalje insistiranje na održavanju blokada, bez namere da se saslušaju argumenti univerziteta vodi nas u nove probleme.
Pod teretom finansijskog udara već sada deo zaposlenih razmišlja da ode sa državnih fakulteta, čime će otvoriti put da na ta mesta dođu i oni manje kvalitetni, ali spremni da se povinuju vlasti. Neki kažu da će režim slomiti univerzitet bez obzira da li će se studenti sutra vratiti u amfiteatre.
Moguće, ali će otpor biti slabiji ako sa univerziteta odu ljudi sa integritetom koji se sve ove godine nisu libili da kritikuju pogubnu politiku vlasti. Ne samo aktuelne.
Mogli bismo ovde da konstatujemo da su nastavnici napravili grešku jer su se od početka oslanjali na to da će studenti sami uspeti da promene sistem.
Možemo im zameriti što, kada je doneta uredba, nisu izašli svi na ulicu i tamo ostali. I to što su se neki skrivali iza studenata davajući načelnu podršku njihovim zahtevima, a istovremeno govoreći da su spremni sutra da krenu sa nastavom ako se akademci vrate u učionice.
Umesto da su u startu rekli: mi stajemo sa radom.
Ali ista primedba se može uputi svakom od nas koji sa udobne distance podržava studente u njihovoj borbi za bolje i pravednije društvo čiji smo svi članovi.
No, za pridike je sada kasno. Nad državnim visokim obrazovanjem stoji nadstrešnica koja preti da ga potpuno uruši.
Već za nekoliko meseci bismo mogli da se suočimo sa katastrofalnim posledicama.
Zato je u ovom momentu važno da univerzitet ostane jedinstven, da studenti i nastavnici jedni druge čuju i razumeju i da se nađe izlaz iz trenutne situacije, a da se istovremeno, zajedno sa svim drugim građanima, zbiju redovi i skuplja snaga za ono što sledi od jeseni.
Borba se nastavlja.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
