„Po zatvaranju nadzor će trajati 300 godina“: Kako izgleda mesto gde se odlaže radioaktivni otpad?

Svaki zid je debeo 40 centimetara napravljen od specijalnog betona armiran specijalnim gvožđem.
Ispod kocki nalaze se tuneli u kojima se skuplja ono malo tečnosti koja iscuri iz betonskih kocki i koja onda ide dalje na analizu.

Ovo je lokacija na kojoj se odlaže nuklearni radioaktivni otpad u Francuskoj.

Novinarsku ekipu iz Srbije, u okviru programa „Puls Evrope“, dočekali su predstavnici ovog postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada i potrudili se da prikažu i objasne svaki korak u odlaganju ovog opasnog otpada, jer, kako kažu, transparentnost je veoma važna, jer je to način da se stekne poverenje javnosti i žitelja ovog kraja.

„Zato, sve što se desi u postrojenju automatski se objavljuje na sajtu regulatornog tela i te objave mogu svi da vide“, kaže Tijeri Poše, menadžer za komunikacije Centra za odlaganje radioaktivnog otpada.

Postrojenje je otvoreno za posete i ono što su videli srpski novinari mogu da vide i stanovnici Francuske i okoline centra za odlaganje.

„Najveći broj pitanja koji dobijamo odnosi se na radioaktivnost. Ljudi žele da razumeju šta to znači, kako funkcioniše, šta je to što zagađuje i kako je kontrolisano“, kaže on.
Kao što se moglo i očekivati, pre početka izgradnje ovog projekta, 1992. godine, postojao je veliki otpor javnosti. Sada, objašnjava naš sagovornik, okolni stanovnici najviše podrđavaju centar, jer su se uverili da je bezbedan, a pri tome ima i koristi za lokalnu zajednicu

U Obu se ne skladišti otpad visokog nivoa radijacije (HLW), već otpad niskog nivoa i kratkog roka radijacije (LILW/SL).

U obilazak postrojenja ide se sa dozimetrom, a on mora da pokazuje nulu.

U postrojenje se otpad dovozi kamionima i uglavnom je već pripremnljen za odlaganje u metalnoj buradi. Ovde se odlaže isključivo otpad u čvrstom stanju. Metalno bure sa radioaktivnim otpadom se smepta u veliko bure i zaliva se betonom. Na bure se lepi nalepnica sa barkodom na kome su svi podaci o otpadu.

Kako objašnjavaju stručnjaci, tri su barijere za radijaciju. Prva je betonom zaliveno bure u kome se otpad nalazi. Druga je betonska kocka sa 40 centimatara debelim betonskim zidom u koju se skladišti ova burad. U jednu kocku staje oko 900 buradi. Kada se napuni, kocka se zaliva betonom i faktički pečati, osim jednog odvoda koji služi da odvede kišnicu. Kišnica se skuplja u podzemnim tunelima i nosi na analize na radijaciju. Kontaminirina voda se procesira, pretvara u čvrsto stanje i takođe odlaže.

Kada se ova lokacija, koja će prihvatiti milion kubika radioaktivnog otpada, zatvori, biće nasuta zemljom, odnosno glinom i to će biti poslednja barijera za radijaciju.
Inače,upravo je glina razlog zašto je ovo odabrano kao mesto za odlaganje radioaktivnog otpada zbog svojih karakteristika.

Nakon toga, 300 godina će se nadzirati radijacija na ovoj lokaciji, a ljudima će biti zabranjem pristup.
Ovo je trenutno jedino odlagalište radioaktivnog otpada u Francuskoj, pošto je prethodno u Zapadnoj Francuskoj zatvoreno.

Kako ističu, nije moguće potpuno sprečiti ispuštanje radijacije, ali je zadatak da nivo radijacije ne bude štetan za okolinu.

Oko 60 odsto otpada u ob dolazi iz nuklearnih elektrana, a ostatak iz indsutrisjkih aktivnosti, medicinskih aktivnosti i iz istraživačkih aktivnosti.

Naravno da je jedno od pitanja bilo, šta se dešava sa visokoradioaktivnim otpadom iz nuklearnih elektrana i 57 reaktora u Francuskoj koje proizvode oko 70 odsto električne energije.

Za sada ono se nalazi u bazenima, a u 60 godina postojanja nukelarnih elektrana u Francuskoj, proizvedeno je svega oko 10 kubnih metara ovog visokoradioaktivnog otpada.
Ipak, traži se trajno rešenje, a Francuska je treća zemlja u svetu, posle Finske i Švedske koja je počela da radi na projektu trtajnog odlaganja ove vrste nuklearnog otpada.

Na severoistoku Francuske pronađena je lokacija sa puno gline gde se razmatra izgradnja odlagališta na 500 metara dubine. U blizini već postoji podzemna labaratorija u kojoj se obavljaju geološka ispitivanja i koja je, takođe, otvorena za javnost.

Plan je da se napravi postrojenje od 83.000 kvadratnih metara gde bi bilo više barijera, a konačna dugoročna barijera bi bila pola kilometara gline.
Trenutno se razmatra zahtev za gradnju odlagališta, a prema rečima naših sagovornika, dozvola se očekuje 2028. godine, a prvi radioaktivni otpad bi mogao završiti u ovom postrojenju 2040-ih godina.