foto: Antonio Ahel/ATAImages
Ivan Lalić, izvršni direktor festivala obavestio je javnost da „Milan Beko, vlasnik Luke Beograd i Silosa nije dozvolio održavanje predstojećeg Mikser festivala u Silosima, na obali Dunava“ i to zbog imena govornika koji su pozvani da učestvuju u debatnom delu festivala.
Tako se ime Milana Beka ponovo našlo u javnosti posle dugo vremena. Zapravo od kraja 2014. godine od kada je pokušano njegovo ubistvo, u medijima se nije pojavljivao osim u vezi sa suđenjem.
Reditelja Srđana Dragojevića, jednog od učesnika Miksera, iznenadio je postupak Beka.
„Beko je uvek bio autonoman u odnosu i predhodnu, ali i ovu vlast – ako to više nije, naša drama se bliži kraju“, izjavio je Dragojević.
Poslednja decenija prošla je bez značajnijeg javnog prisustva ovog biznismena, ali su devedesete, a posebno tranzicione 2000-te obeležile njegove poslovne kombinacije, a nisu mu bili strani ni politički angažmani.
Karijeru počinje kao direktor marketinške agencije Spektra, gde ubrzo postaje suvlasnik sa Vladimirom Bebom Popovićem. Početkom devedesetih otvara firmu DiBek preko koje se bavi uvozom robe široke potrošnje.
Kao prvi politički angažman može se uzeti njegovo učešće u marketinškoj kampanji DS 1993. godine. Od tada je na ovaj ili onaj način imao podršku ili pružao svoju skoro svim relevantnim političkim igračima u Srbiji.
U Vladi Mirka Marjanovića je ministar za vlasničku transformaciju, doduše kao nestranački ekspert gde piše Zakon o privatizaciji.
Na izborima 2000. godine je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a.
To je poslednje zvanično stranačko angažovanje, ali se kasnije pominjao kao finansijer LDP-a. DS je 2012. godine kada je nakon dolaska SNS na vlast promenio Zakon o planiranju i izgradnji, optuživao da su se naprednjaci tako odužili za zasluge u predizbornoj kampanji. Beko je jedini biznismen koji je došao u posetu Tomislavu Nikoliću kada je štrajkovao glađu.
S druge strane, često se nalazio na meti političara.
Recimo SPS je napisao 2013. godine tekst „nekoliko teza o Milanu Beku“ nakon njegovog gostovanja u emisiji Teška reč. Među mnogim epitetima, tu su ga nazvali „oličenjem nesreće“ koja je zadesila Srbiju.
Našao se i u nemilosti Aleksandra Vučića, pa je tako svojevremeno Aleksa Jokić, šef Vučićevog kabineta, izjavio kako se protiv Vučića vode napadi iz „tajkunsko-političko-medijske sfere“, aludirajući na, između ostalih i Beka i Miroslava Miškovića.
Ipak, Beko je pre svega biznismen, možda i najsposobniji u celoj generaciji tranzicionih dobitnika 2000-ih.
On je kao ministar sproveo privatizaciju 49 odsto Telekoma Srbije 1997. godine, da bi nakon petooktobarskih promena država otkupila nazad te udele.
Od 24 sporne privatizacije koje je otvorila Verica Barać, a na čijim krilima je SNS došao na vlast, u čak tri je umešan Beko. To je privatizacija C marketa, gde su Beko i Mišković uspeli da preotmu najveći trgovinski lanac Merkatoru i direktoru Sobodanu Raduloviću i kada je održan čuveni sastanak sa Koštunicom na tu temu. Nešto kasnije tandem Mišković-Beko pokušao je čak i da kupi Merkator.
Zatim privatizacija Večernjih novosti, za koju je Stanko Cane Subotić tvrdio da je pozajmio Beku i Miškoviću 50 miliona evra da kupe Novosti za nemačkog izdavača Vac i Luku Beograd. I Mišković i Beko su ovo demantovali. Vacu taj navodni udeo nikad nije predao, a nemačku kompaniju je dobio i na arbitraži u Beču.
Tu je i Luka Beograd, preduzeće koje je i dalje u vlasništvu Milana Beka gde je trebalo da održi Mikser. Savet za borbu protiv korpucije je tvrdio da je Beko prevario male akcionare kupivši je za svega 40 miliona evra.
Zbog privatizacije Luke Beograd, bivši ministar privrede Predrag Bubalo bio je jedan od optuženih zbog korupcije, ali je kasnije oslobođen.
U svim slučajevima Beko je tvrdio da je sve urađeno po zakonu. Iako je saslušavan u ovim slučajevima nikada nije podignuta nijedna optužnica protiv njega, niti je osuđen.
Kao generalni direktor Danube foods group, firme investicionog fonda Salford, privatizovao je Knjaz Miloš, pri čemu je pobedio košarkaša Vladu Divca, Imlek, Bambi, Banat, Subotičku mlekaru i još nekoliko prehrambenih preduzeća. Tvrdio je da nije suvlasnik ovih kompanija, već samo menadžer.
Tvrdio je da se SNS vlast protiv njega okrenula, jer je projekat Luke Beograd bio konkurencija Beogradu na vodi.
U novembru 2014. godine na Beka je izvršen atentat. Pogođen je sa tri metka ispred kuće na Senjaku, pri čemu je ranjen i njegov vozač. Napadač Aleksandar Zdravković je osam godina kasnije osuđen na 13 godina, dok je Maja Adrovac, optužena da je pomagala, oslobođena. Na suđenju nije otkriveno ko je naručio atentat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
