Grejanje u Beogradu obračunavaće se po potrošnji, šta to znači za džep Beograđana?

„Beogradske elektrane“ od ove sezone polako će započeti prelaz na obračun računa za grejanje po potrošnji, a ne kao do sada prema zagrevanoj površini.

To je na Radio-televiziji Srbije (RTS) najavila izvršna direktorka u tom javnom preduzeću Ivana Kalanja koja je naglasila da sve podstanice u Beogradu imaju kalorimetre.

Kako je objasnila, raspodela onoga što se potroši deliće se sa brojem stanova, odnosno njihovom kvadraturom.

Ova godina je prelazna, a obračunski period za grejanje počinje od maja, kazala je.

Pojedini građani Beograda, odnosno 1.386 podstanica, već su dobili obaveštenja da će ubuduće plaćati grejanje po potrošnji.

„Sve podstanice u gradu Beogradu imaju kalorimetre, odnosno uređaje za merenje svih onih stanova koji se greju iz te podstanice. Znači, teoretski u svim zgradama, u svim podstanicama bismo mogli da pređemo u naplatu po potrošnji, a onda raspodela toga što je očitao kalorimetar ide dalje po površini stambenoj, po zagrevanoj površini svakog stana. Sve to što se očita na kalorimetru se deli“, objašnjava Kalanja.

Cena se, prema njenim rečima, sada formira drugačije – iz fiksnog dela koji je angažovana snaga, odnosno instalirana snaga vašeg stana i varijabilnog dela koji zavisi od potrošnje energije u toj zgradi.

Kalanja je pojasnila da će na računima biti fiksni deo koji je jednak 12 meseci, što je cena po kvadratnom metru na godišnjem nivou podeljena na 12 meseci.

S druge strane, jedan deo varijabilnog dela će se, za zgrade koje prelaze u naplatu po potrošnji, i dalje akontaciono plaćati, u periodu maj, jun, jul, avgust.

„Kad dođe novembar, na računu će, na poleđini računa Infostana, korisnici videti koliko kilovat-sati su platili u ovom periodu – maj, jun, jul, koliko su potrošili u oktobru. I praktično celu ovu prvu prelaznu sezonu mi ćemo i dalje plaćati ravnomerno, ali istovremeno ćemo dobijati svakog meseca koliko smo stvarno potrošili kilovata“, navela je.

Kako će izgledati računi?

Osnov za izračunavanje cene grejanja prema zagrevanoj površini, odnosno po kvadratu je prosečna specifična potrošnja toplotne energije koja iznosi 127 kilovat-sati po kvadratnom metru, obasnili su iz elektrana.

Ti potrošači će, kako su objasnili, godišnje plaćati približno iste iznose kao i do sada.

Na računu će imati stavku instalisana snaga, koja godišnje iznosi 653,57 dinara po kvadratnom metru, kao i stavku naknada za energiju u visini od 8,53 dinara po kilovat-satu.

Za stan od, recimo 50 kvadrata, domaćinstvo će, kako je navedeno, plaćati fiksno svakog meseca 2.723,2 dinara za instalisanu snagu. Takođe, od 1. maja akontativno će plaćati i cenu za 10,59 kilovat-sati po kvadratnom metru, koja se izračunava deljenjem prosečne specifične godišnje potrošnje toplotne energije (127 kWh/m2 podeljeno na 12 meseci).

„Tako će za stan od 50 kvadratnih metara, na uplatnici kao stavka za naknadu za energiju biti i iznos od 4.516,63 dinara. U zbiru sa instalisanom snagom iznos na računu za grejanje stana od 50 kvadrata biće 7.239,8 dinara“, naveli su iz tog preduzeća, prenosi Beta.

Dodali su da će potrošači od novembra 2025. godine na poleđini računa dobijati uporednu informaciju o tome koliko su u tom obračunskom periodu avansno platili i kolika je ostvarena potrošnja energije.

Takođe, Beogradske elektrane će na kraju godišnjeg obračunskog perioda uskladiti konačan obračun.

Direktor udruženja „Toplane Srbije“ Dejan Stojanović za Danas objašnjava da će trošak na godišnjem nivou biti prilično sličan onom koji su građani do sada dobijali.

„Gledaće se specifične prosečne potrošnje, na osnovu kojih se i određuju cene po metodologiji, i uzeće se oni koji su u tom nekom rasponu“, navodi on.

Građani će i dalje 12 meseci plaćati, dodaje, ali neće biti „jednake porcije“.

„Naplaćivaće se dvanaestina fiksnog dela svakog meseca, plus akontacioni deo za varijabilni deo, dok se priča malo ne uhoda. U grejnom periodu, od oktobra do aprila, plaćaće se varijabilni uložak plus jedna dvanaestina fiksnog dela. Zato će računi biti različiti po mesecima, ali će u zbiru na godišnjem nivou biti približni dosadašnjim. To će, naravno zavisiti od temperatura, da li će zima biti blaga ili oštrija i slično“, kaže Stojanović.

Najveći deo troška će, kako pojašnjava, biti naplaćen u zimskom periodu, a neće biti linearno podeljeno kao do sada. Pa da se sve plaća u 12 jednakih rata.

On dodaje da će biti odstupanja, ali ne u dramatičnoj meri.

Ovo, prema njegovim rečima, služi tome da bi toplane s druge strane priče, kada je najveći udar na njih i kada plaćaju energente, imale najviše sredstava da mogu da servisiraju svoje obaveze.

Stojanović podseća da se troškovi dele na fiksni i varijabilni deo.

„U fiksni deo spadaju operativni troškovi, amortizacija, kao i visina regulisanih sredstava. Fiksna tarifa se izražava ili u dinarima po metru kvadratnom ili u dinarima po kilovatu. U varijabilnom delu je energent koji koristite, bilo da je gas, mazut… električna energija i hemijska priprema vode. Tu se saberu svi ti troškovi koji se planiraju, podele se sa proizvedenom energijom kilovat-sati i dobijete jediničnu cenu samo isporučene energije u jedinici dinara po kilovat-satu“, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da merače nema svaki stan, već da se meri na nivou podstanice.

„Ako imate 10 stanova, sa prosekom od 130 kilovat-sati, on je očitao dole 1.300 kilovat-sati i to se deli sa ukupnom površinom i svako dobije njegov stan puta taj umnožak. Ako uzmemo da je 130 kilovat-sati po kvadratu neki prosek, čija zgrada bude imala tu specifičnu potrošnju, on će dobiti isti račun kao što je i dobijao, gledajući na godišnjem nivou. Onaj čija zgrada bude imala 120 kilovat-sati, on će dobiti nešto niži račun, a gde bude 14o, on će dobiti nešto viši“, obrazlaže Stojanović.

Kako ukazuje, različiti će biti računi za isti stan u zgradi A i zgradi B, koje imaju različite potrošnje. Po zgradama i mesecima će biti različiti iznosi na računima, dodaje.

„Posle toga će lakše ići i mere energetske efikasnosti zgrada, jer će ljudi shvatiti da to nije neki trošak koji je fiksan pa se plaća, već da stvarno oslikava vašu potrošnju“, naglašava Stojanović.

On navodi da kada se kaže „po potrošnji“, to se odnosi na očitanu potrošnju na zajedničkim mernim mestima, a ne odnosi se na svaki stan posebno, već da je to tek deo druge faze.

„Prelazak na pojedinačnu raspodelu troškova po stanovima zahteva ugradnju određene opreme i to je neki drugi korak u toj fazi. Postoje nove zgrade gde su već ugrađeni ti delitelji troška toplotne energije. On ne hvata vašu potrošnju, to nisu kilovat-sati, on hvata samo vaš trend potrošnje. Deli samo troškove, a ne energiju. Većina država u Evropi to ima, ali imaju različite modele podele“, kaže Stojanović.

On podseće i da će kod novih zgrada na kojima se bude radila izolacija, u sklopu projekta sa EBRD, u tom paketu ići i ti delioci troškova, koji će odmah biti implementirani.

Građani mogu sami da uvedu opremu za obračun grejanja

Iz JKP Beogradske elektrane“ su istakli da stambene zajednice mogu da odluče da o svom trošku ugrade opremu, kako bi svaki vlasnik stana mogao samostalno da upravlja vlastitom potrošnjom.

U tom slučaju, vlasnici prostora treba da ugrade uređaje za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje (merilo toplotne energije ili delitelj) i uređaje za regulaciju predaje toplotne energije (termostatski ventili na radijatorima).

U skladu sa odredbama zakona koji ovo definišu, a na osnovu zahteva stambenih zajednica, Beogradske elektrane izdaju tehničke uslove za ugradnju potrebne opreme.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2010. godine, svi novoizgrađeni objekti koji se priključuju na sistem daljinskog grejanja uvode se u sistem naplate po utrošku.