„Setva ne prati politički kalendar“: Poljoprivrednici tvrde da je samo trećina dobila podsticaje, a rok prošao 1. aprila

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije obavezalo se da će svi uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2025. godinu, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, biti isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Ova obaveza precizirana je u Sporazumu o međusobnoj saradnji, koji je potpisan između Ministarstva i više udruženja poljoprivrednika prošle godine. Time je zvanično utvrđen rok za isplatu ovog vida podrške.

Ovaj Sporazum i isplata podsticaja po hektaru trebalo bi da daje dodatnu sigurnost poljoprivrednim proizvođačima u planiranju setve i investicija u svoju proizvodnju. Međutim, prema mišljenju mnogih poljoprivrednika, a i agroanalitičara, ovaj novac se isplaćuje kasno. Da stvar bude još gora, ni zacrtani rok nije ispoštovan, s obzirom da je 1. april prošao pre desetak dana, a mnogi još uvek nisu dobili isplate, dok deo poljoprivrednika još nije dobio ni rešenja.

List Danas je ovim povodom kontaktirao i nadležno Ministarstvo kako bi nam rekli dokle se stiglo sa isplatom.

Iz Ministarstva odgovaraju da je isplata svih uredno podnetih zahteva poljoprivrednim proizvođačima, koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u toku i da je do sada doneto 291.370 rešenja, što čini 95 odsto podnetih zahteva.

„Do današnjeg dana, ekspedovano je ukupno 272.644 rešenja, od kojih je 82.630 pravosnažno, a na osnovu njih je već isplaćeno skoro šest milijardi dinara našim poljoprivrednicima. Rešenja se donose i upućuju u eSandučiće poljoprivrednih proizvođača svakodnevno, a isplata teče kontinuirano“, navode oni.

Međutim, poljoprivrednici tvrde drugačije.

Predsednik Udruženja poljoprirednika Subotice Miroslav Matković za Danas kaže da je u tom udruženju oko trećina poljoprivrednika dobila novac, a da je nešto više od 50 odsto onih koji su dobili rešenja, dok ostali još nisu dobili ništa.

Prema njegovom mišljenju, isplate kasne mesec dana, jer da su počeli da plaćaju od prvog marta, za mesec dana bi se to sve isplatilo.

„Prolećna setva je već počela i mi smo se već zadužili, zato nam novac treba hitno“, ukazuje Matković.

On podseća da je bilo priče da se odmah posle Nove godine krene sa isplatom za prolećnu setvu, baš zato da poljoprivrednici ne moraju da se zadužuju, ali da se to nije dogodilo.

Matković dodaje i da subvencionisani krediti za poljoprivrednike još nisu počeli.

„Bilo nam je obećano da ćemo moći odmah posle Nove godine da dižemo te kredite“, podseća on.

Slično tvrdi i predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović.

„Prema anekti koju smo sproveli u udruženju, oko 30 odsto poljoprivrednika je dobilo isplatu za sada, a što se tiče našeg sporazuma, trebalo je da svi budemo isplaćeni do 1. aprila. Rok je prošao, ali ja sam mislio da oni to neće ni isplaćivati kakvo je stanje u državi. Verujem da će doći i maj mesec dok svima isplate novac“, smatra on.

Filipović nije zadovoljan ni time kako se odvija situacija oko refakcije.

„Računi kupljeni u januaru i februaru su se tek pre neki dan pojavili na eAgraru. Mi ne možemo da podnesemo zahtev za refakciju dok nam se računi ne pojave. To je veliki problem, vi kupite gorivo u januaru, a tek sad možete da podnesete zahtev za povraćaj 50 dinara za tu akcizu“, ukazuje naš sagovornik.

Filipović kaže da vidi veliku nezainteresovanost u Ministarstvu da se tu nešto reši.

„Što se tiče berze i tih sistemskih rešenja, to sve tapka u mestu. Ništa se nije uradilo već tri godine, od avgusta 2022. godine. Džabe su nama i ove subvencije, jer to je samo gašenje požara, a šuma gori baš mnogo. Poljoprivrednicima taj novac jeste slamka spasa, ali to ne spasava naš agrar“, objašnjava on.

Filipović podseća da su poljoprivrednike i klimatske promene puno koštale i da su mnogi zbog toga u dugovima.

„Svi već imamo neke kredite s kojima smo krpili rupe i dugove. Mi smo plaćeni jednom godišnje i uvek se ispostavi da smo na kraju dužni. Ljudi sad nemaju ni za gorivo, neke njive stoje i ne obrađuju se, jer nemaju ljudi šta da sipaju u traktor“, upozorava on.

Filipović navodi i da je ovo već treća godina da imaju „jako smešne cene“.

„Žito u otkosu bude 17 ili 18 dinara, a te cene su bile i pre 10 godina, zato smo mi u takvoj situaciji. Nemamo zagarantovanu dobit po jutru koja je išla od 300 do 700, a nekad i 1.000 evra po jutru ako si posejao repu ili neku zahtevniju biljku. To sada nemamo, treba da rodi baš dobro, da bismo mi došli na neku nulu“, zaključuje on.

Agroanalitičar Goran Đaković, takođe, smatra da se ovaj novac isplaćuje kasno.

„Iako bi neko, možda i ministar lično, mogao pomisliti da se seme i gorivo za prolećnu setvu kupuju u aprilu, stvarnost na terenu je sasvim drugačija. Poljoprivrednici počinju pripreme znatno ranije, a osnovni podsticaji koji bi trebalo da im pomognu u tom procesu – još uvek nisu isplaćeni“, ukazuje on za Danas.

Setva ne čeka administrativne rokove i ne prati politički kalendar, naglašava naš sagovornik.

„Podsticaji po hektaru, ma koliki da su, za mnoge poljoprivrednike predstavljaju važan oslonac. Oni na ta sredstva računaju unapred, često planirajući ili podižući kredite. Ali krediti se ne dobijaju za jedan dan, kako to možda zamišljaju oni koji nikada nisu ulazili u banku sa uplatnicom za repromaterijal“, objašnjava Đaković.

On podseća i da je javni poziv za subvencije za osiguranje useva i stoke u 2024. raspisan tek u 2025. godini, što je, prema njegovom mišljenju, potpuno neprihvatljivo.

„Upravo zbog toga je došlo do pada broja zaključenih polisa, jer su poljoprivrednici bili u nedoumici da li će uopšte dobiti povraćaj sredstava. U vremenu sve češćih klimatskih rizika, osiguranje nije luksuz, već preduslov održive proizvodnje“, poručuje Đaković.

Naš sagovornik se nada da će novi ministar biti stručan, odgovoran i svestan značaja poljoprivrede za ovu zemlju.

„Vreme je da resor poljoprivrede vode ljudi koji poznaju teren i struku“, ističe on.

Đaković podseća i da subvencije za mleko nisu isplaćene na vreme.

„Najavljeno je da će za četvrti kvartal biti isplaćene sredinom maja. Inače to znači da se isplaćuju subvencije za mleko, koje je odavno čak i prodato krajnjim korisnicima jer četvrti kvartal su oktobar, novembar i decembar 2024. U međuvremenu prošao je i prvi kvartal 2025. To znači da do sredine maja oni koji se bave proizvodnjom mleka neće videti ni dinar svojih subvencija, odnosno šest meseci će biti bez podsticaja“, upozorava on.

To je, prema njegovom mišljenju, u situaciji kada je cena mleka u otkupu u padu, izuzetno loše i destimulišuće za proizvodnju.

„Takvim odnosom prema ovim poljoprivrednicima možemo samo produbiti veliku krizu u našem stočarstvu i nastaviti gubitak proizvodnje i povećanje uvoza mleka, mesa i prerađevina. Za sve ovo vreme oni su morali da hrane životinje, plate porez državi i svoje troškove. U slučaju da nešto od toga nisu izmirili kamata im se obračunava, a mogu da budu i na naplati kod izvršitelja“, navodi Đaković.