Tabaković: Ko potcenjuje uticaj blokada i protesta na investicioni ugled Srbije ne misli dobro svojoj zemlji

Ova projekcija poklapa se sa projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda iz prolećnih svetskih ekonomskih izgleda.

Najvažniji razlog smanjenja projekcije NBS je slabiji rezultat privrede u prvom kvartalu, koja je prema proceni RZS porasla svega dva odsto.

Prema rečima Tabaković, na niži rast od oečkivanog uticali su slaba eksterna tražnja, problemi u auto industriji u Evropi, globalni rast averzije prema riziku zbog trgovinskih politika velikih svetskih ekonomija, što se odrazilo na našu prerađivačku industriju.

Ona je istakla i da su pored toga protesti i blokade u zemlji uticali da investicije i lična potrošnja budu manji od očekivanog. A takođe je ocenila i da je građevinarstvo zabeležilo pad aktivnosti delom kao posledica blokada, a delom zbog visoke baze iz 2024. godine.

„Ko god potcenjuje uticaj blokada i protesta na investicioni ugled Srbije ne bih rekla da svojoj zemlji dobro misli“, poručila je Tabaković.

Tabaković je rekla da je u prva tri meseca priliv SDI iznosio 704 miliona evra SDI, upola manje nego u istom periodu prošle godine.

Razlozi su, prema njenim rečima, visoka osnovica iz prošle godine, pad investicionog poverenja globalno, a bilo je i odlagamja zbog protetsta u Srbiji.

Ona se osvrnula i na devizne rezerve i intervencije NBS na deviznom tržištu. NBS je u prvom tromesečju neto prodala 955 miliona evra, a na kraju marta devizne rezerve su iznosile 28,5 milijardi evra.

„Od smanjenja deviznih rezervi od 1,6 milijardi svega 864 miliona evra je potrošeno za intervencije na deviznom tržištu. Mada ja to ne zovem potrošeno već uloženo u stabilnost. U prva tri meseca pojačana je tražnja deviza za energene, ali to se smiruje, a imali smo i nesnalaženje kako će država reagovati na političku nestabilnst“, kazala je Tabaković.

Ona je podsetila da je od 2018. godine NBS kupila 11 milijardi evra, a to su baferi za ovakva krizna vremena.
Ona očekuje da se u ostatku godine poprave SDI, a istakla je i da Srbija nikome ne kasni sa plaćanjem nijedan dan, jer „redovno izmirivanje obaveza prema stranim kreditorima daje poverenje kreditorima da i dalje ulažu“.

Tabaković je ukazala i na slučaj Rumunije, koja se, pozivajući se na izveštaj JP Morgana, suočava sa kombinacijom političko ekonomske neizvesnosti.

„Po stanju deviznih rezervi i onom što je JP Morgan objavio, rumunska centralna banka je potrošila 5,5-7 milijardi evra intervenišući na tržištu, a lei je i pored toga oslabio 2,5 odsto. Nivo našeg ulaganja deviznih rezervi u stabilnost je nešto manje od 3 odsto i privremen je“, poručila je ona.

Što se tiče inflacije, „osnovnog cilja i merila uspeha NBS“, kako je ocenila guvernerka,
projekcija NBS je da se zadrži u granicama ciljanog koridora. Do sredine ove godine ona će se zadržati na oko četiri odsto, da bi do kraja godine pala do centralne vrednosti koridora od tri odsto.

Nova projekcija inflacije Narodne banke za ovu godinu je blago niža od projekcije iz februara zbog nižih cena derivata nafte, kao i sporijeg rasta eksterne i domaće ražnje od prethodno očekivanog.

Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku istakao je da je se inflacija u prvom kvartalu kretala u skladu sa očekivanjima, oko gonje granice cilja.

„U aprilu je inflacija pala na četiri odsto, inflatorni pritisci slabe, a i bazna inflacija je počela malo brže da se smanjuje i došla je do pet odsto“, napomenuo je on.

Projekcija NBS za ovu godinu je da će prosečna inflacija iznositi 3,7 odsto, a da će na kraju godine biti 3,1 odsto. Za sledeću godinu procenjuje se da će prosečna inflacija iznositi 3,2 odsto.

On je kao glavni faktor projekcije inflacije na nižem nivou nego u februaru, istakao pad cena derivata nafte u Srbiji i cena nafte na globalnom tržištu.

„Takođe, usporavanju inflacije doprineće restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, nova poljoprivredna sezona i kretanje realnih zarada tempom koji neće izazivati inflatorne pritiske“, rekao je Jakovljević.

On je ocenio da je pretpostavka NBS da će poljoprivredna sezona biti na nivou desetogodišnjeg proseka, što bi značilo rast od osam odsto u odnosu na prošlu sušnu godinu, mada će to zavisiti od jula i avgusta.

Od uvoznih cena očekuje se da smanje doprinos inflaciji sa 2,4 procentna poena prošle godine na 2,1 pp ove godine.

Najveće smanjenje doprinosa inflaciji očekuje se kod neprehrambenih usluga i proizvoda – sa 2,2 procentna poena prošle, na 1,2 procentna poena ove godine, a ovi proizvodi dosta zavise od uvoznih cena koje se smanjuju.

Očekuje se i da će cene naftnih derivata se smanjivati ove godine u odnosu na prošlu,
a od cena hrane da će se kretati na nivou ukupne inflacije. Doprinos cena hrane trebalo bi da se smanji sa jednog na 0,7 procentnih poena ove godine.

„Sa novom sezonom, od maja do kraja godine očekujemo da cene voća i povrća daju negativan doprinos inflaciji, to znači da će cene voća i povrća da budu niže nego prošle godine“, poručio je Jakovljević.

Mirjana Miletić, zamenica generalnog direktora za statistiku u NBS precizirala je da je
ključni razlog za smanjenje projekcije privrednog rasta za ovu godinu na 3,5 odsto, ostvarenje u prvom kvartalu, koja su lošija od očekivanja i u proizvodnji i uslugama.

Smanjena je i eksterna tražnja, kao i problemi u auto industriji u Evropi doprineli su da industrija raste manje od očekivanog.

„Rast protekcionizma i dodatnih mera uticali su na rast averzije investitora prema riziku.
Protesti i blokade iskazali su uticaj u uslugama, na niži promet u trgovini na malo, ugostiteljstvu i turizmu“, ocenila je ona.

Ipak, u NBS očekuju ubrzanje proizvodnje u nastavku godine i uzdaju se u proizvodnju električnih automobila u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu, kao i intenziviranje proizvodnje u fabrici guma u Zrenjaninu.

Takođe, očekuju i povećanje proizvodnje električne energije usled aktiviranja bloka u Kostolcu.
Što se tiče građevinarstva, očekuje se da će se ubrzati aktivnost zbog realizacije projekata iz programa Skok u budućnost.

Ona je dodala da ako poljoprivredna sezona bue prosečna imaće doprinos privrednom rastu od 0,3 procentnih poena, a takođe, ako godina bude sušna kao i prošla, da će i u tom slučaju inflacija ostati u ciljanim okvirima NBS.

Očekuje se pozitivan doprinos fiksnih investicija od 1,3 procentna poena, kao i da će neto izvoz imati negativan doprinos rastu, usled rasta uvoza opreme i repromaterijala za relaizaciju građevinskih projekata, kao i zbog rasta lične potrošnje.

NBS za 2026. i 2027. godinu projektuje rast između četiri i pet odsto, s tim da u 2027. godini zbog održavanja EKSPO-a očekuju da će biti bliže pet odsto. Tada se očekuje i pozitivan efekat na izvoz od turističkih usluga.

Tabaković se osvrnula i na dobitnike Nobelove nagrade za ekonomiju „kojom se slavi neokolonijalizam“.

„Dobitnici Nobela su dva gospodina koja pod oblandom da se reforme bolje prihvataju u zemljama koje su bile kolonijalne nego u onima koje to nisu bile, našli način da slave kolonijalizma, u vreme kada pričamo o slobodi, jednakosti, inkluziji“.