„Sramota je prosjačiti po svetu, a otimati od svojih građana“: Srbija ostala bez 14 miliona dolara iz SAD namenjenih za poboljšanje procesa javnih nabavki

Od dolaska Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) gotovo ceo svet strahuje od carina i sankcija, ali i povlačenja sredstava.

Ti strahovi su se obistilnili, između ostalog, i kroz to što je Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (USAID) prestala da finansira projekte širom sveta, iz čega nije izuzeta ni Srbija.

Posledice toga u našoj zemlji osetiće mediji, nevladine organizacije, ali i država, čiji su se pojedini projekti, takođe, finansirali iz ovih sredstava.

Dakle, odlukom nove administaracije, USAID je obustavio sve svoje aktivnosti na tri meseca, navodno zbog revizije.

Takođe, od Trampovog stupanja na vlast 20. januara, osnovano je Odeljenje za efikasnost vlade (DOGE).

Jedan od prvih zadataka ove organizacije bio je da napravi spisak projekata širom sveta, koje plaćaju američki poreski obveznici, a koji su potencijalno suvišni.

Kako je Danas nedavno pisao, DOGE koji vodi milijarder Ilon Mask, na taj spisak je stavio i Srbiju, a jedan od projekata u kom je američka vlada namenila 14 miliona dolara za „unapređenje javnih nabavki“,  sada će biti otkazan.

Iz Tima Projekta za unapređenje javnih nabavki u Srbiji za Danas daju kratak odgovor.

„Trenutno nismo u mogućnosti da se oglašavamo po ovom pitanju, jer još uvek traju sudski postupci u SAD, koji se odnose na sudbinu USAID-a, a samim tim i našeg projekta“, objašnjavaju oni.

Oni se, kao i mnogi drugi, nadaju da će biti više informacija u bliskoj budućnosti.

Javne nabavke su proces koji je već godinama problematičan u Srbiji, a zamerke se odnose, pre svega, na transparentnost i konkurenciju.

Zbog toga smo odgovore potražili i od Kancelarije za javne nabavke, gde smo dobili sličan odgovor.

„Kancelarija za javne nabavke ne raspolaže informacijama u vezi sa tim šta je sve bilo obuhvaćeno projektom, odnosno šta je trebalo da bude sprovedeno, kao ni informacijom da li je projekat definitivno otkazan“, navode oni.

Iz Kancelarije tvrde i da se aktivnosti na unapređenju procesa javnih nabavki odvijaju kontinuirano,

„Sve u skladu sa dokumentima javnih politika, kojima se uređuje oblast javnih nabavki i te aktivnost ne zavise od podrške pomenutog projekta“, kažu oni.

Programski direktor „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić za Danas objašnajva da je u Srbiji, u prethodnih 25 godina, bilo mnogo projekata kroz koje su EU, SAD, i brojne druge zemlje pojedinačno podržavale reforme ili sprovođenje zakona u nekim oblastima, pa tako i javnim nababkama.

„Koliko će takvi projekti biti korisni, zavisi od mnogo faktora. Recimo, koju vrsta pomoći donator uopšte nudi, od stručnosti angažovanih konsultanata, saradnje državnih organa sa njima, koliko su državne institucije bile uključene u osmišljavanje projektnih aktivnosti i da li su i same te institucije tražile pomoć za rešavanje najbitnijih problema, pa sve do banalnih stvari – da li je na vreme usvojen neki zakon ili pravilnik“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim saznanjima, za javne nabavke je postojala takva podrška kod izrade Portala, izmena propisa i brojnih obuka službenika.

„Ipak , za rešavanje glabnog problema je potrebna volja, koja trenutno ne postoji, da se najvrednije nabavke sprovode po Zakonu o javnim nabavkama, a ne po međudržavnim sporazumima i posebnim zakonima“, ukazuje Nenadić.

Druga stvar je, kako dodaje, kontrola većeg broja postulaka javnih nabavki.

„To se može rešiti angažovanjem većeg broja ljudi za te poslove u Kancelariji za javne nabavke, tužilaštvu, Komisiji za zaštitu kinkurencije, DRI… a ti dodatni budžetski troškovi bi se mogli nadomestiti uštedom koja se ostvari kroz manji broj nameštenih nabavki i oduzimanje nezakonite koristi“, predlaže Nenadić.

Jednako korisna bi bila i budžetska podrška medijima i nevladinim organizacijama koje istražuju javne nabavke, smatraon.

„Naravno, ako bi nakon objave njihovih nalaza o nepravilnostima usledila i akcija državnih organa“, zaključuje Nenadić.

Stručnjak za javne nabavke Dragan Dobrašinović za Danas kaže da su američke vlasti postupile potpuno ispravno u ovoj situaciji.

„Ne vidim nijedan jedini razlog zbog kojeg bi SAD trebalo da pokažu više entutijazma za bilo koju oblast društvenog života u Srbiji, pa samim tim ni za javne nabavke, od naše države. Ovo tim pre što je 14 miliona dolara iznos koji bahata i korumpirana SNS-ovska vlast ukrade na dnevnom nivou“, ukazuje on.

Dobrašinović je mišljenja da ne treba drugi da rešavaju naše probleme.

„Ako mi kao društvo nismo u stanju da obuzdamo vlast i uredimo političke odnose u korist građana, a ne političara kriminalaca, nema te donacije koja će nam u tome pomoći“, upozorava naš sagovornik.

On dodaje i da Srbija ne treba da se oslanja na tuđi novac.

„Stvar je SAD i njihovih vlasti kako će raspolagati novcem svojih poreskih obveznika, a što se nas kao države tiče, sramota je prosjačiti po svetu, a otimati od svojih građana“, zaključuje Dobrašinović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas navodi da ako Amerika povlači 14 miliona iz procesa unapređivanja javnih nabavki u Srbiji, to znači da smo izgubili vrednost koja je ekvivalenta oko 0,6 promila budžeta Srbije.

„Dakle, nije u pitanju nikakva suštinska vrednost, kada se posmatra koliki je ukupan budžet Srbije, ali kada plati neko drugi to je svakako odlično“, navodi on.

Stevanović dodaje da je glavno pitanje zašto uopšte treba da čekamo američki novac i sve ostalo da bi unapredili vlastite javne nabavke.

„Da bismo onda iz prihoda koji ostvarujemo u budžetu izvukli što je moguće više proizvoda, usluga i dobrih stvari za građane ili ono što niko ne govori, da, zahvaljujući uštedama na javnim nabavkama, probamo da konačno smanjimo oporezivanje ljudi koji najveše pune taj budžet, a to su preduzetnici“, kaže naš sagovornik.

Amerika i ako se povuče iz svih unapređivanja sistema u Srbiji, prema rečima Stevanovića, to nije nikakva katastrofa.

„Katastrofa je što mi kao Srbija čekamo da neko drugi reši organizaciju naše države, organizaciju naše javne uprave i uopšte da nam neko drugi izgradi sudove i druge stvari koje jedna ozbiljna država na nivou razvoja Srbije treba da radi sama sa svojim sredstvima“, upozorava naš sagovornik.

On podseća i da je vlast, dok još bila opozicija 2010. godine, gromoglasno najavljivala da će neverovatno da unapredi javne nabavke.

„Danas, 2025. godine, mi čekamo USAID, to ambivalentno ime, koje istovremeno gradi naše institucije i ruši ih, barem u blatu srpske politike bez sadržaja. To je u stvari najviše poražavajuća stvar u celoj priči“, poručuje Stevanović.