Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJLokalni izbori na Kosovu zakazani su za 12. oktobar, a od vladajuće stranke mogu se čuti predlog da se na isti dan održe i vanredni parlamentarni. Ipak, za raspisivanje parlamentarnih izbora, potrebno je konstituisati Skupštinu, što je problem koji bi ti izbori trebalo da reše.
Još od prvih neuspelih pokšaja konstituisanja Skupštine, jedna od mogućnosti o kojoj su kosovski poslanici govorili jeste održavanje novih parlamentarnih izbora.
Poslednji put, ovu opciju je spomenula kandidatkinja Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine, Aljbuljena Hadžiju, koja je na sastanku sa Osmani to predložila jer se “ne nalazi politički dogovor za formiranje institucija”.
Sa druge strane, zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri rekao je da bez političkog konsenzusa ne može biti nijednog izbornog procesa osim lokalnih izbora.
Međutim, da bi se raspisali parlamentarni izbori, svakako je potrebno konstituisati Skupštinu, nakon čega je treba političkim dogovorom raspustiti, i zatim raspisati izbore.
Hodža: Sve partije će pokušati da izbegnu dvostruke izbore
Urednik prištinske televizije ATV Ljeart Hodža za Danas ističe da zakonom predviđenih rokova nema, jer trenutna situacija nie predviđena zakonom i ustavom.
“Znači partija koja je prva na izborima ima pravo da nominuje kandidata za predsednika, odnosno predsednicu skupštine, ali nigde ne piše šta se dešava ako ta partija nema dovoljan broj glasova, odnosno ako ta kandidatkinja nema dovoljan broj glasova”, pojašnjava Hodža i podseća da je to i uzrok blokade koja traje više meseci.
Ipak, pošto je budžet za ovu godinu usvojen i pošto lokalni izbori nemaju direktne veze sa parlamentarnim izborima, naš sagovornik smatra da je verovatnije da se ne ide na izbore na oba nivoa istovremeno.
“Tako da mislim da će sve partije učiniti sve što je moguće da se izbegnu dvostruki izbori, pošto to nikome ne odgovara, jer bi se pričalo o dvostrukoj kampanj”, kaže Hodža i ističe da bi u tom slučaju problemi opština bili u nekom drugom planu, te da bi drugi političari i dalje bili u trci sa Aljbinom Kurtijem.
On smatra da to nikome u opoziciji ne odgovara, te sumnja da će postojati konsenzus za istovremeno održavanje izbora.
“Tako da ići ćemo na parlamentarne izbore, a to što može da se desi, iako je prerano možda za ovakvu analizu, je da se nakon lokalnih izbora stvori neki novi rezultat odnosno da za neke od opština koje su veće i značajnije imamo lokalne koalicije i onda bi te lokalne koalicije otvarale put ka državnoj koaliciji”, navodi Hodža.
Tada bi se, dodaje on, tek u novembru, nakon lokalnih izbora otvorio put za neku koaliciju za Skupštinu i Vladu Kosova.
“Opet, to je prerano, ali za sada je nemoguće isključiti tu opciju”, zaključuje sagovornik Danasa.
Marinković: Zakon to ne zabranjuje, ali je potreban politički dogovor
Izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) miodrag Marinković za Danas naglašava da kosovski izborni i proceduralni zakoni koji se odnose na konstituisanje vlade i skupštine imaju jednu “ozbiljnu strukturnu manu”.
“Pisani su za društvo sa izraženo snažnom i ukorenjenom demokratskom tradicijom, a Kosovo to jednostavno nije. Zakonska rešenja ne regulišu sve moguće političke situacije, a neke od njih pretpostavljaju postupanje u duhu demokratske odgovornosti”, pojašnjava Marinković.
On tvrdi da je to do određene mere godinama funkcionisalo, uz oslanjanje na određenu etičku odgovornost političkih subjekata.
“Međutim, s pojavom pokreta Samoopredeljenje, čije delovanje karakterišu pravna manipulacija i populizam, ta se zakonska nepreciznost pretvorila u izvor apsurda”, kaže naš sagovornik ističući primer 36 neuspešnih konstitutivnih sednica Skupštine.
Marinković tvrdi da slična situacija postoji i kada je reč o izboru predsednika, koji se u kosovskom sistemu, bira posredno, većinom u parlamentu.
“Stoga se s pravom može reći da je vlast Albina Kurtija ogolila sve slabosti kosovskog zakonskog okvira i izazvala ozbiljnu i dugoročnu institucionalnu krizu”, navodi sagovornik Danasa.
U tom ključu Marnković čita i mogućnost raspisivanja parlamentarnih izbora istovremeno sa loklanim.
“Zakon takvu mogućnost ne zabranjuje, ali za njeno ostvarenje potreban je politički dogovor, za koji trenutno ne postoji politička volja. Čak i ako do dogovora dođe, takva bi vlada imala oročen mandat, jer u aprilu sledeće godine ističe mandat predsednici Kosova, a u uslovima ovakve političke podeljenosti to bi verovatno bio još jedan povod za vanredne parlamentarne izbore”, pojašnjava naš sagovornik.
On tvrdi da su i opozicione partije svesn etoga, zbog čega ne žure sa obaranjem trenutne Kurtijeve vlade.
“Trenutna situacija je takva da malo ko sa sigurnošću može tvrditi kako će se rešiti ovaj pravni zastoj”, kaže Marinković.
Naš sagovornik dodaje da Samoopredeljenje, uprkos izjavama, zna da bi ih vanredni parlamentarni izbori mogli koštati dodatnih mandata, jer građani Kosova, tvrdi on, za trenutnu krizu u velikoj meri krive upravo Kurtija.
“To je jedan od razloga zbog kojih se uporno blokira proces konstituisanja parlamenta, jer na taj način Kurti obezbeđuje kontinuitet vlade u tehničkom mandatu”, navodi Marinković i dodaje da je teško, sa sigurnošću, reći šta je krajnji cilj te taktike.
“Sudeći po načinu na koji funkcioniše Samoopredeljenje, cilj bi mogao biti potpuno obesmišljavanje postojećeg pravnog okvira i formiranje vlade kroz iznurivanje javnosti i političkih protivnika”, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
