Udri, Brus Li: Šapić, taj žilavi „pacov u uglu“

Konstrukciju “pacov u ćošku” iskoristio je Onaj Koji Se Za Sve Pita još 2022. objašnjavajući poziciju Srbije tokom barikada na severu Kosova.

„Možete do neke granice da pokušavate (da ponižavate), dalje kad nemamo kud – kao pacov u uglu, branićemo se sa sve četiri noge“, naveo je tada on, namerno zanemarujući ko je u tu poziciju ovu zemlju doveo.

Da bi se doveo u poziciju da je, makar pred svojim biračima, nedodirljiv, morao je da predano radi na ubijanju politike u Srbiji, kako bi uništio i promil šanse da mu neko ugrozi poziciju.

Potencijalni problem predstavljao mu je i Šapić, kao nacionalno orijentisan političar, s imidžom opozicionog predsednika opštine i najboljim svetskim vaterpolistom. Dobio je Šapić ponudu koju nije mogao odbiti – politička budućnost u zamenu za fotelju gradonačelnika. Bilo je to “ubistvo zagrljajem” kojeg je gradonačelnik kasno postao svestan.

Gradonačelnikovi nastupi u javnosti, svedeni isključivo na konferencije, jer u Skupštinu grada neće, jutarnji programi su mu ispod časti, često izgledaju kako kukumavčenje da ga niko ne voli.

Ne voli ga ministarstvo kulture, pa mu ne da dozvolu da postavi spomenik Draži Mihailoviću. Ne vole ga ni socijalisti, pa mu ne daju da skloni Titov grob. A možda ključno trenutno ne voli ga Luka Petrović, gradski sekretar za investicije, blizak Andreju Vučiću. Voli ga izgleda samo Branko Kockica.

Šapić, čovek bez faktičke vlasti u gradu, prinuđen da zastupa projekte koji nisu njegovi poput rušenja Starog savskog mosta, ne brani se samo jaukanjem. Sam je za sebe rekao da se brani ko Brus Li. Žilaviji je nego što se činilo, godine u bazenu naučile su ga da nekada mora, kada je protivnički igrač u prednosti u napadu, i da povuče za kupaći kako bi makar nakratko napad prekinuo.

Ali Šapić ne igra za tim čiju kapicu nosi, solira, bez podrške tima koji ga ne želi, a nije ni on njima oduševljen, pa ga tako ne vidimo u epskoj borbi protiv obojene revolucije, pa mu čak smeta i Ćacilend i neće u Pokret za narod i državu. Dovoljno mu je, kaže, da bude član SNS-a. A možda mu je zapravo previše svega.

No, kako nema faktičku vlast, prinuđen je na perfidnu odbranu. Pa tako na primer uvede besplatne udžbenike i napravi pometnju kolegama iz stranke po Srbiji čiji se građani onda pitaju a zašto je Beograd bolji od na primer Niša, pa deca u glavnom gradu mogu, a ona u unutrašnjosti ne mogu da dobiju besplatne udžbenike. Ili zašto Beograd može, a Kragujevac ne može da ima besplatan javni prevoz.

Davno je Sergej Trifunović rekao da će se Vučićev režim sam od sebe urušiti, unutrašnjim sukobima i previranjima. I zato još nije vreme za zbogom, nego za “udri Brus Li”.