foto FoNet Marko DragoslavićBilo je to polovinom decembra prošle godine kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočio, tokom održavanja konferencije za novinare u svojoj kancelariji na Andrićevom vencu, sa protestom studenata pod prozorom. Uživo, na svim nacionalnim frekvencijama, čula se buka i skandiranje studenata protiv njegovog režima.
Još je tada bilo jasno da Vučić takvu nezgodnu situaciju za sopstveni rejting neće više dopustiti i da će pokušati da se fizički zaštiti od svakog rizičnog kontakta sa narodom.
Počeo je sa gradnjom svog utvrđenja, zauzimajući Pionirski park, malo po malo, čeličnim ogradama, a pred najveći miting u istoriji Srbije, 15. marta, dovlačeći pod šatore ljude sa kriminalnim dosijeima, bivše pripadnike Crvenih beretki, takozvane lojaliste, predstavljajući sve te ljude kao studente koji hoće da uče.
Napadi na novinare i obične građanke i građane koji žele da prođu kroz nekadašnju javnu površinu u centru Beograda, Pionirski park, postala je u poslednja dva meseca običajnost.
Zabranjena zona za obične ljude, osim one za koje se pretpostavlja da dobijaju dnevnice da tamo čame i čuvaju predsednika Aleksandra Vučića od bunta i protesta neplaćenih, običnih građanki i građana.
Sagovornici Danasa na pitanje o tome šta je dobro „Ćacilend“ doneo Vučiću i kako to njegovo fizičko ogrđivanje od naroda utiče na njegovo biračko telo, kao i celokupno, kažu da je na to pitanje teško odgovoriti bez dubljih analiza i istraživanja javnog mnjenja, ali ga zajeddnički nazivaju – kukavicom.
Naznačimo i da se Vučić suočen sa masovnom studentskom pobunom kojoj se pridružio ogroman broj građanki i građana hvalio da ima oko 17.000 lojalista, uvek spremnih da brane državu. Suštinski, njegovu vlast.
„Njegova lična teritorija sa ličnom vojskom“
Kad gledamo istorijat „Ćacilenda“, moramo se setiti da je on nastao pred 15. marta, ogradio prvo sebe, preciznije Predsedništvo, ali i dve skupštine. Jedna je gradska, a druga je Skupština Srbije. Tada je napravljen „Ćacilend“, kao njegova i lična teritorija sa njegovom ličnom vojskom, lojalistima kojima je već ranije pretio, plašio se upada u Skupštinu i oterao od Skupštine, u kojoj je bilo 200 pripadnika Žandarmerije, a ispred policija i auto sa zvučnim topom – kaže za Danas sociološkinja Vesna Pešić.
Pa je time, dodaje, preselio studentski miting na Slaviju, sećamo se da su odatle studenti bili gađani iz „Ćacilenda“.
– Tu su onda bili i oni traktori da ograde tu teritoriju iz koje može da gađa umišljenog napadača. Nezaboraviti da je aktiviran i zvučni top tom prilikom, plašio se u svojoj glavi revolucionarnog preuzimanja vlasti zauzimanjem najvažniji političkih institucija – kaže Vesna Pešić.
Prema njenim rečima, uputio je i drži pretnju zauzimanjem svoje teritorije ispred Predsedništva i dve najvažnije skupštine, posebno Skupštine Srbije, u strahu i fantazmu 5. oktobra kad je bio upad u Skupštinu i kojom prilikom su oni tada u savezu sa Miloševićem bili na vlasti, on bio ministar informisanja, a Vojislav Šeselj u Saveznoj Skupštini.
„Mnogi će glasati za Vučića čak i ako se on skine go pred kamerama“
Nedim Sejdinović, novinar Vremena, kaže za Danas da je teško odgovoriti na pitanje šta je dobro „Ćacilend“ doneo Vučiću i kako to njegovo fizičko ogrđivanje od naroda utiče na biračko telo – bez nekakvog dubinskog istraživanja.
– Srbija jeste jedna velika tajna, u kojoj žive najrazličitiji svetovi koji se skoro i ne dodiruju. Zaista je, recimo, teško naslutiti šta se nalazi u glavi nekoga ko je prinuđen ili potrebit da kontinuirano gleda i sluša bestijalnu vučićevsku propagandu, koja se – što nije nimalo nevažno – nadovezala na miloševićevsku ultranacionalističku i primitivnu propagandu, koja je preživela i dvehiljadite. Sve to deluje kao jedan veliki eksperiment u kojem su ti građani pokusni kunići, izloženi višedecenijskoj radijaciji. Nad njima je izvršen zločin, iz njih su isisani život i logika – kaže naš sagovornik.
Dakle, dodaje, kakvi su efekti „Ćacilenda“ na takve i slično „misleće“ građane možemo samo pretpostaviti, ali to „otpadište“ u Pionirskom parku njima verovatno mnogo ne smeta.
– Mnogi od njih su navikli da žive na smetlištu, u brlogu ljudskog smrada i sveopšteg nemorala. Mnogi od njih će glasati za Vučića čak i ako se on skine go pred kamerama i zaigra salsu sa Jovanom Jeremić u punoj ratnoj opremi. Njima ne vredi slati argumente, to su ljudi koji ne prihvataju, odnosno odbacuju informacije koje se ne uklapaju u njihov sistem uverenja, a za koji nikada neće ni naslutiti da im je zapravo nametnut. Postoji čak paradoks, što više informacija dolazi koje im ne idu u prilog, oni se još čvršće drže svog uverenja – kaže Nedim Sejdinović.
Sa Ćacilendom i svim ostalim, smatra, Vučić je želeo da obesmisli studentske proteste, ali i da nekim jadnim ljudima kaže kako nisu baš svi studenti, i svi intelektuaci protiv njega, nego da tu postoji podela na „obojene“ i one koji to nisu, koji, eto, samo žele da uče i rade.
– Svojim „navijačima“ je tako ponudio argument za rasprave ispred prodavnice dok se ispija pivo, kao i oružje za propagandu – kaže Nedim Sejdinović.
Kako naglašava, problem je njegov što su lažljivosti njegove propagande postale vidljive maltene svim građanima ove zemlje, s obzirom na razmere protesta i probijanje informativne blokade, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama.
– A to vuče sledeći problem, uz njega ostaju samo ovi „navijači“, „verujući“, a leđa mu okreću, ako ništa povlače se u apstinenciju oni njegovi „mekani“ birači. Ali, ako „navijačima“ pridodamo i one koji su u piramidi korupcije ili one koji će prodati svoje glasove ili će biti ucenjeni, nije to nimalo mali broj. Ali ipak, čini se, nedovoljan za pobedu. Sve u svemu, Vučić je Ćacilendom i ostalim glupostima utvrdio deo svog biračkog tela, a deo koji, ipak, nema stomak za takve budalaštine – udaljio je od sebe – zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
