Da li Vučićevo odugovlačenje s raspisivanjem izbora ide naruku studentima?

Od toga koliko brzo i koliko uspešno studenti uspeju da transformišu svoj pokret i nađu nove forme delovanja zavisiće i to da li će njihov i građanski bunt slabiti ili jačati u narednom periodu, ako vlast bude mesecima odugovlačila sa raspisivanjem izbora, kažu sagovornici Danasa.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je studentima u blokadi fakulteta, nakon njihovog zahteva za raspisivanjem izbora, poručio da neće dugo čekati i da se spremaju za glasanje, iako je prva reakcija vlasti na taaj zahtev bila podsmeh s obrazložejem da “studenti, koji su sve vreme govorili da se ne bave plitikom, sad od nenadležene predmetne institucije traže izbore”.

Iako su studenti bili jasni i tražili momentalno raspuštanje Narodne skupštine, kao i njihovo održavanje 29. juna, čini se da vlast okleva, odugovlači i odmereva trenutak kada će to učiniti.

Podrazumeva se da će Vučić odabrati momenat kada njemu to najviše odgovara, a može se nagađati i da sve zavisi i od čvrstine stava pobunjenih studenata da se vrate nastavi na fakultetima i bar na taj način “učine vlasti” i normalizuju situaciju u državi.

Dok izbori ne budu raspisani, studenti nastavljaju svoje aktivnosti, prave izbornu listu, planiraju nova velika okupljanja održavajući vatru bunta, ali se postavlja i pitanje kako će odugovlačenje s raspisivanje izbora uticati na jačinu i masovnost studentsko-građanskog protesta.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, ukazuje na to da je sve je manje šanse da će izbori biti održani do kraja juna, jer bi morali da budu raspisani do 15. maja.

– Nije praksa da se izbori održavaju u julu i avgustu. Međutim, pošto se nalazimo u vanrednim političkim okolnostima, ukoliko postoji volja vlasti da se izađe studentima u susret izbori se mogu održati u prvoj ili drugoj nedelji jula – kaže on za Danas.

I dodaje da vlast trenutno vaga šta joj je politički najprofitabilnije, kao i da će na ovu odluku vlasti će svakako uticati i razgovori koji se vode između rektora i dekana sa predstavnicima vlasti.

– Drugi scenario vlasti podrazumeva odugovlačenje sa raspisivanjem izbora do jeseni kada bi trebala da počne nova školska godina za koju vlast računa da će biti regularna. Oni se oslanjaju i na očekivanja porodica učenika i studenata, ali i profesora i nastavnika za koje bi još jedna izgubljena godina bila previše. Vučić očekuje da pobedama u Kosjeriću i Zaječaru 8. juna pošalje javnosti poruku o potvrdi svog legitimiteta i oni su u punom kapacitetu u kampanji za razliku od opozicije, a do izbora u ove dve opštine je nešto više od tri nedelje – podseća on.

Prema njegovim rečima, izborni uslovi se neće popraviti bilo da izbori budu sada ili na jesen.

– Dugotrajnost studentskih protesta, sezona godišnjih odmora, izazov početka nove školske godine, nedefinisan odnos sa političkom opozicijom i ostalim opozicionim grupama sve to negativno utiče na volumen studentskog i građanskog bunta. Međutim, kao što smo u Demostatu i posle izbora 2022. i 2023, tvrdili, rast nezadovoljstva građana se neće zaustaviti bez obzira na odugovlačenje vlasti sa raspisivanjem izbora – procenjuje Mandić.

Dok Marko Žilović, docent FPN, smatra da slabljenje ili jačanje studentskog i građanskog bunta u odnosu na Vučićevo odugovlačenje sa raspisivanjem izbora zavisi od toga koliko brzo i koliko uspešno studenti uspeju da transformišu svoj pokret u politički pokret koji može da opstane i funkcioniše, ako tako zatreba, i bez blokada na fakultetima.

– Ukoliko pronađu način da to urade uspešno, bez gubitka podrške javnosti, onda vreme radi za njih jer će imati više vremena da se pripreme za izbore u tehničkom i logističkom smislu, dok odugovlačenja s izborima svakako pojačava utisak da je režim oslabio i da se plaši izborne utakmice – navodi on za Danas.

A ukoliko se studentski pokret bude mučio sa pronalaženjem nove forme delovanja, Žilović kaže da bi odugovlačenje moglo da ide na ruku Vučiću zbog efekta iscrpljivanja i pritisaka na fakultete, kao i zbog dolaska leta.

– Naglasio bih da ovo ne znači nužno odustajanje od blokada. Takav potez je malo verovatan u svakom slučaju. Ali potrebno je uporedo naći nove oblike delovanja i organizovanja koji mogu opstati i bez blokada fakulteta – ističe on.

Na pitanje da li kada kaže da studenti treba da nađu nov oblik delovanja odnosno transformišu svoj pkret u politički milsi na osnivanje i registraciju političkog pokreta sa organima, na način kako su svoju političku karijeru počeli mnogi na političkoj sceni, odgovara ne nužno.

– Ne pretendujem da pružim konkretan recept. Ali verujem da je to kvadratura kruga koju će studentski pokret uspešno rešiti. Uz pomoć šireg društvenog pokreta oko njega okupljenog – zaključuje Žilović.