Demencija počinje u detinjstvu? Stručnjaci tvrde da su prvi uzroci prisutni mnogo ranije nego što mislimo

Više od 60 miliona ljudi širom sveta trenutno živi sa demencijom, a bolest godišnje odnosi oko 1,5 miliona života. Troškovi lečenja i nege dostižu vrtoglavih 1,3 triliona dolara godišnje. Uprkos decenijama istraživanja i milijardama uloženim u razvoj terapije, lek za demenciju još uvek ne postoji, piše Science alert.

Ali da li je moguće da rešenje leži u prevenciji – i to mnogo ranije nego što pretpostavljamo?

Demencija nije samo posledica starenja ili genetike

Uprkos rasprostranjenom uverenju, demencija nije neizbežna posledica starenja ili naslednih faktora. Naučnici procenjuju da bi čak 45% slučajeva demencije moglo da bude sprečeno smanjenjem izloženosti 14 ključnih faktora rizika – poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, pušenja i visokog krvnog pritiska.

Dosadašnje strategije prevencije uglavnom su bile usmerene na osobe srednjih godina (između 40 i 60), jer se tada ovi faktori rizika najčešće dijagnostikuju i beleže. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi mnogo veći efekat mogla imati prevencija koja počinje ranije – u detinjstvu i adolescenciji.

Rizične navike se usvajaju još u mladosti

Veliki broj faktora rizika za demenciju formira se još tokom tinejdžerskog perioda i nastavlja se kroz odraslo doba. Primera radi, čak 80% gojaznih adolescenata ostaje gojazno i u odraslom dobu. Isti obrazac važi za visok pritisak i fizičku neaktivnost. Većina odraslih pušača i konzumenata alkohola te navike je usvojila još u tinejdžerskim godinama.

To znači da je mnogo teže menjati ustaljeno ponašanje kod osoba srednjih godina, koje su decenijama bile izložene lošim navikama. Zbog toga se sve više stručnjaka zalaže za prevenciju pre nego što loše navike uopšte nastanu.

Koreni demencije sežu i do detinjstva – pa čak i ranije

Najnoviji podaci ukazuju da izloženost rizicima u prvoj deceniji života, pa i tokom trudnoće, može imati dugoročne posledice po zdravlje mozga. Mozak prolazi kroz tri ključne faze: razvoj u ranom životu, stabilnost u odraslom dobu i pad u starosti. Iako se većina istraživanja fokusira na starost, sve je više dokaza da razlike u strukturi i funkciji mozga u starijem dobu često potiču još iz detinjstva.

Dugoročne studije pokazuju da je jedan od najvažnijih faktora za kognitivne sposobnosti u 70. godini zapravo rezultat sposobnosti koje je osoba imala još sa 11 godina. Drugim rečima, oni koji u starosti pokazuju niže kognitivne veštine, često su te razlike imali i kao deca – a ne zbog naglog propadanja u starosti.

Čak i snimci mozga pokazuju promene koje se više mogu povezati sa faktorima iz ranog života nego sa trenutnim lošim navikama.

Prevencija tokom čitavog života

Vreme je, kažu stručnjaci, da se na prevenciju demencije gleda kao na zadatak koji traje ceo život, a ne samo kao na borbu protiv starenja.

Ali kako to izgleda u praksi? Ne postoji jednostavno rešenje. Nema jedinstvenog pristupa koji bi odgovarao svima. Međutim, ono što je sigurno – masovno prepisivanje lekova mladima nije put kojim treba ići.

Zato su 34 međunarodna stručnjaka, među kojima su i autori ovog istraživanja, nedavno objavili zajedničku izjavu sa preporukama na individualnom, lokalnom i nacionalnom nivou. Fokus je na zdravijem okruženju, kvalitetnijem obrazovanju i pametnijoj javnoj politici.

Najvažnija poruka? Nikada nije kasno da preduzmete korake kako biste smanjili rizik od demencije – ali nikada nije ni prerano da počnete.