Kućna prašina: Skriveni izvor opasnih hemikalija u vašem domu

Naučnici su u studiji iz 2016. otkrili visok nivo ftalata, fenola i usporivača požara u kućnoj prašini, dok je studija iz 2020. identifikovala čak 258 hemikalija u uzorcima kućne prašine. To uključuje pesticide, ali i perfluoroalkil i polifluoroalkil supstance (PFAS), koje se nazivaju „večne hemikalije“ zbog njihove postojanosti u našim telima i životnoj sredini. Nova studija, objavljena u International Journal of Cancer, otkrila je da su deca koja su bila izložena mešavini osam PFAS-a iz kućne prašine imala 60 odsto veću verovatnoću da razviju leukemiju od dece sa manjom izloženošću, piše Jutarnji.hr.

Prašina u grlu i stomaku

Mnoge hemikalije otkrivene u kućnoj prašini utiču na funkcionisanje našeg endokrinog sistema, što znači da blokiraju, oponašaju ili ometaju hormone, a to može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ove hemikalije imaju neprijatnu sposobnost da se „zalepe” za kućnu prašinu i tu ostanu, a pošto prašina dospeva svuda, lako možemo da je udahnemo, progutamo, ili da je apsorbujemo kroz kožu, a one će završiti u našim telima – naglasio je dr Robin Dodson sa Instituta Silent Spring.

Većina udahnute prašine odlazi u zadnji deo grla i u stomak gde se vari. Kratkoročno, hemikalije iz njega mogu dovesti do iritacije respiratornog sistema i izbijanja alergija ili astme. Dugotrajno izlaganje nekim endokrinim disruptorima je povezano sa povećanim rizikom od reproduktivnih problema (kao što je endometrioza ili smanjen kvalitet sperme), različitih oblika raka, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, problema sa štitnom žlezdom, bolesti jetre i bubrega, i neuroloških i razvojnih poremećaja, kao što je poremećaj pažnje. Mehanizmi delovanja ovih hemikalija se razlikuju, ali imaju nešto zajedničko: u zavisnosti od vremena i doze izlaganja, mogu da poremete endokrini sistem i tako utiču na razvoj ili funkcionisanje ćelija i organa. Ove promene mogu povećati rizik od razvojnih poremećaja i zdravstvenih problema.

Za koga su najopasnije?

– Šteta od izlaganja hemikalijama iz prašine može takođe zavisiti od osnovnih zdravstvenih stanja i lične osetljivosti. Deca su izloženija jednostavno zato što su manja, često sede na podu i vole da stavljaju predmete i ruke u usta. Njihova tela i mozak se tek razvijaju, što ih čini posebno ranjivim – kaže dr Dodson.

Trudnice i nerođena deca su takođe izloženi potencijalnom povećanom riziku, jer neke od ovih hemikalija, posebno ftalati, mogu uticati na razvoj fetusa u materici, upozorila je Šana Svon, reproduktivna epidemioločkinja i profesorka ekološke medicine i klimatskih nauka na Medicinskom fakultetu u Ikanu na planini Sinaj. Starije osobe i ljudi sa hroničnim bolestima, kao što su bolesti srca ili pluća, takođe mogu biti osetljiviji na štetne efekte ovih hemikalija.

Kako smanjiti prašinu, a ne širiti je

Neke hemikalije u kućnoj prašini dolaze spolja, ali mnoge se oslobađaju iz predmeta unutar naših zidova: tepiha, nameštaja, podova, zavesa, zavesa za tuširanje, elektronskih uređaja, kao i iz osveživača vazduha, boja, sredstava za čišćenje, proizvoda za ličnu negu… Lista je duga.

– Koje god proizvode da unesete u dom, hemikalije koje sadrže ne ostaju u njima. One se oslobađaju i migriraju u prašinu u vašem domu – objašnjava Taša Štojber, naučnica američke aktivističke grupe Environmental Working Group.

Jedno od najboljih oružja u borbi protiv kućne prašine je usisivač sa visokoefikasnim filterom čestica vazduha (HEPA), kaže dr Dodson. On savetuje da usisavate svoj dom najmanje jednom nedeljno i da obavezno koristite posebne nastavke i četke kako biste došli do teško dostupnih mesta, na primer, ispod velikih jastuka na kauču, u uglovima sobe, na pragovima kliznih vrata i sl. Ne zaboravite da redovno menjate filter kako bi on radio kako treba.

Neki stručnjaci takođe preporučuju korišćenje prenosivih prečistača vazduha sa HEPA filterom. Studija iz 2022. pokazala je da korišćenje takvog prečistača značajno smanjuje broj čestica u zatvorenom prostoru. Ali nisu svi prečistači vazduha jednaki.

– Izbegavajte prečistače vazduha sa jonizatorima ili generatorima ozona jer ispuštaju štetne hemikalije koje prašina može da apsorbuje – upozorava Kristal Polit, vanredni profesor epidemiologije na Jejlskoj školi javnog zdravlja. – Takođe imajte na umu da upotreba određenih proizvoda za čišćenje može doprineti toksičnosti, jer će hemikalije iz njih migrirati u vazduh. Šamponi za tepihe, univerzalna sredstva za čišćenje u domaćinstvu, proizvodi za čišćenje prozora i drveta, sredstva za uklanjanje mrlja i dezinfekciona sredstva mogu sadržati endokrine disruptore ili druge štetne hemikalije, tako da bi bilo dobro razmisliti o izboru ekološki prihvatljivijih ili manje štetnih proizvoda.

Da biste obrisali prašinu sa površina, najbolje je:

• da koristiti pamučnu ili mikrovlaknu krpu malo navlaženu u vodi sa sapunom, sirćetom ili sodom bikarbonom, jer se prašina lakše lepi na vlažnu nego na suvu krpu
• ako koristite sprej za nameštaj, prvo prskajte sredstvo za čišćenje na krpu ili sunđer, a ne direktno na nameštaj, kako biste izbegli širenje prašine kroz vazduh
• nemojte meti podove, jer ćete tako podići prašinu koja će vam doći do usta, već koristite vlažnu krpu za čišćenje
• postarajte se da vaša deca peru ruke pre jela i da redovno peru svoje igračke, posebno one koje završe na podu.

Uklanjanje prašine iz vašeg doma je, naravno, nemoguće, ali ove strategije mogu pomoći u smanjenju njene količine, tako da svaki korak koji preduzmete može napraviti razliku.