Led na Grenlandu i Antarktiku nezaustavljivo se topi, upozoravaju naučnici

„Bezbedna granica“ zagrevanja za preživljavanje velikih ledenih masa

Naučnici su pokušali da utvrde koja je „bezbedna granica“ zagrevanja za preživljavanje velikih ledenih masa. Analizirali su podatke sa satelita, klimatske modele, ledene jezgre, dubokomorske sedimente, pa čak i DNK lignji.

Zaključak je zabrinjavajući. Čak i trenutni nivo zagrevanja od 1,2 °C mogao bi da izazove brzo povlačenje ledenih masa i katastrofalan porast nivoa mora, navodi se u radu objavljenom u časopisu Communications Earth and Environment.

Teorijski maksimum

Ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika sadrže dovoljno leda da podigne nivo mora za 65 metara, što je ekstreman scenario, ali naučnici upozoravaju da se mora uzeti u obzir da bi se razumele razmere rizika.

Od 1990-ih, gubitak leda se učetvorostručio i trenutno iznosi 370 milijardi tona godišnje. Glečeri danas daju najveći pojedinačni doprinos porastu nivoa mora, a godišnji porast nivoa mora se udvostručio u poslednjih 30 godina.

„Na 1,5 stepeni ne usporavate porast nivoa mora – u stvari, vidite ubrzanje“, kaže Kris Stouks, glaciolog sa Univerziteta Daram i jedan od autora studije, prenosi Index.hr.

„Milioni ljudi biće primorani da napuste obale“

Oko 230 miliona ljudi danas živi na nadmorskoj visini manjoj od 1 metar. Čak i male promene u zapremini leda „značajno menjaju obale širom sveta“, uzrokujući raseljavanje stotina miliona ljudi i štetu koja prevazilazi kapacitet prilagođavanja.

Naučnici procenjuju da bi nivo mora mogao da poraste za 1 cm godišnje do kraja veka.

„To bi značilo masovne migracije stanovništva u razmerama bez presedana u modernoj istoriji“, rekao je Džonatan Bamber, glaciolog sa Univerziteta u Bristolu i koautor studije.

„Bezbedna margina je sve niža i niža“

Posebno zabrinjava činjenica da se procenjeni bezbednosni pragovi za ledene mase stalno snižavaju kako nauka napreduje. Dok su raniji modeli predviđali da bi, na primer, Grenland mogao da propadne na +3 °C, danas se procenjuje da bi +1,5 °C bilo dovoljno.

Prema autorima, jedini način da se spreči urušavanje ledenih pokrivača je ograničavanje zagrevanja na blizu 1 °C, što bi zahtevalo drastično smanjenje emisija i potpuni prelazak sa fosilnih goriva, nešto što se čini veoma malo verovatnim s obzirom na trenutnu globalnu politiku.

„Već vidimo da se neki od najgorih scenarija ostvaruju u smislu gubitka leda“, rekao je Stouks.

„Nema mnogo toga što bi nam dalo nadu. U najboljem slučaju, nivo mora će polako rasti.“

„Nema predaje, svaka deseta se računa“

Autori naglašavaju da njihova saznanja ne znače da treba napustiti klimatske ciljeve. Svaki deseti otopljavanje znači razliku u posledicama koje ćemo doživeti.

„Ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni i dalje bi bio ogroman uspeh. Trebalo bi da nastavimo da težimo tome – ali nemojmo očekivati da će zaustaviti porast nivoa mora“, zaključuje Stouks.